Svaka planeta nosi personifikaciju jedne odgovarajuće ljudske potrebe – odakle zapravo i kada pišem o planetama dajem im psihološke osobine, onako kako se one manifestuju kod nas u životu. I baš kako svaka od njih od nas traži različito, teško je potrebe koje nam prirodno nameću neke planete istinski i do kraja živeti. I što više znam, sve sam više sigurna u to, da je od svih najteže danas živeti Marsa…

Osim one školske, i po malo dosadne astrologije, koja nas uči da je Mars snaga, hrabrost, ljutnja, borba, inicijatorski duh, Mars je pre svega prezir. Sposobnost prezira koja zahteva apsolutno čvrst stav. Baš zato je tradicija govorila da su teški aspekti Marsa i Saturna najteži i najkobniji po ljude. Zato što dve nesalomive potrebe, vere, svaka autonomna na svoj način sada bitku vode i jedna drugu slamaju gde niko nema nameru da popusti. Do zadnje kapi krvi kod Marsa, ili do poslednjeg daha istrajnosti kod Saturna, dva gotovo veličanstvena i arhetipsko mitološka giganta čine u osnovi suštinu svake ljudske borbe. Osnovu svih ratova, pokolja, robovanja i poraza. Otuda je ovo simbolično slika ‘mača u kamenu’ baš kao i kada kažemo ‘idem glavom kroz zid’ kao što je ovo i trenutak pobune robova, slika kamenovanja i svakog javnog streljanja i giljotiranja. Medjutim, moramo ostaviti sve te astro anegdotice po strani kada govorimo o Marsu. Previše je ozbiljan da bismo se rečima igrali. Uz zvuke marša i koračnice, dok se zastava diže on korača čvrstim korakom. I šta je to što on prezire? Ništa jadnije za Marsa nije nego kad čovek nema stav. Možda mu je samo još bedniji i života nezahvalan onaj koji stavove menja pa oportunista postaje. I dok bi na to Jupiter polemisao, Saturn ćutao jer je takve vidjao i mnogo pre, Mars se iskreno i iz dubine stomaka gadi dok gleda takve. On prezire. On mrzi. On stvarno mrzi i ništa više ne mrzi nego ljudsku lenjost, nerad, potrebu večitu za grupama i tu našminkanu socijalnost, kao i potrebu za lakoćom života. Pa čak i polnu ljubav samu on prezire jer čoveka čini slabim. Sve slabo njegov je neprijatelj, sve lako, sve ugodno i komforno što vredja njegovu snagu i ukida smisao. Sve što mogu i drugi, njemu nije izazov – on je uvek negde tamo ispred svih gde drugi još ne smeju ni da zavire. On, čija srž živi u svim generalima, vojskovodjama, istinitim ratnicima, legionarima časti, samo jednoga se ipak od svega za nijansu više gnuša i ne priznaje – mir.

Kada bi na svetu postojao mir, kada bi ljudi zaista živeli u apsolutnoj slozi i ljubavi, kao jedna velika porodica – on ne bi imao za koga više da se bori. Jer od kada je nastao on ne živi zbog sebe. On živi zarad rata i da ima koga i šta da brani. Pa sad zavisno od toga u kome je znaku menjaju se atributi, motivi, ciljevi… no svakako jedno je isto – tamo gde nam je Mars najbliži smo istinskoj svojoj hrabrosti, tu vodimo ratove, tu imamo šta da ne damo i imamo šta da branimo, tu imamo za šta ako treba glavu da damo.. ili sad već mislite da možda preterujem? A garantujem vam da i medju nama ima onih koji će glavu dati za pravdu, slobodu, istinu. Ali tamo gde nam je Mars, najspremnije ćemo mrzeti, gaditi se i prezirati. No čovek se od onog Starog Slovena i Vikinga i onog Wallaca iz filma Brave Heart ili Maximusa Decimisa afirmisao ka dobrom i civilizovanijem životu. I kako je civilizacija uzimala maha, tako je Mars bivao slabiji. Instinktivan u osnovi, nagonski i slep kad mrzi, kad brani svoje, kad sprovodi pravdu – ustupio je Mars 21. veka prioritet razumu, moralnim sudovima Jupitera, strahu Meseca, snishodljivosti Venere, kompromisnoj prirodi Merkura, pa je i vojsku ukinuo, mada ko hoće  može u plaćenike pa da se po tudjim zemljama bori ne znajući zašto to čini…

Ali Mars o kome ja danas želim da pišem je Mars u Raku. Od danas pa do 19. Septembra on će biti u ovom znaku.

A taj Mars u Raku, kolektivno, više od svakog drugog živi (i gori) u nama. Mislim na Srbiju i na Balkan. To što danas svakodnevno nismo na pravom ratištu već dajemo prednost razumu i smislu, milosti i ljubavi, ni najmanje ne zatire snagu onog iskonskog Marsa koga u sebi nosimo. Tačno je da on vidljiv nije, sve dok živimo neke sasvim druge principe u koje takodje verujemo i gradimo ih – ali zamislite samo da danas počne rat. Da sa ratom stignu i ostali jahači apokalipse, glad, siromaštvo, pa biste bili zapanjeni koliko je samo Marsa u svima nama, koliko spremnosti na borbu i da branimo svoje, i koliko je lažna bila možda svaka naša pomisao da smo postali nešto drugo u odnosu na prolivenu krv ponosnog ratnika koji je časno poginuo negde tamo daleko, gde cveta limun žut i gde baš ovih dana požari se ne stišavaju (gori Mars u Raku, gori onim istim stazama na kojima su preci naši ostavljali svoje živote) Baš dok ovo pišem, gori Krf. Gori Kosovo… I ne mislite zato da se ožiljci na telu naših predaka i njihova prolivena krv i u čemu razlikuju od svih tih ožiljaka po našim telima, koje će nam hirurški nož ostaviti. Sve posečene grudi, abdomeni, povadjene materice – što je sve jeziva slika kolektivnog našeg Marsa u Raku i jedna pravekovna sudbina našeg naroda. Sve se ponavlja i vi imate pravo na iluziju i bacanje štita, ali mač ipak zadržite blizu jastuka, baš kao što astrosimbolična slika ovog Marsa nalaže. Mars=mač kod uzglavlja ili onaj koji seče glave, a danas – daje otkaze. I ne opuštajte se, kaže Mars! Jer Mars u Raku je ubistvo na spavanju. Taman posle jela. Onda kad se niko zlu ne nada, u sred slavlja i na slavama. To je uvek slika pokolja koji se na pragu kuće, il’ zapravo u dvorištu nekad morao dogoditi. Pa i danas kuća preti požarima i poplavama, tera ukućane, ne da im san, ni mir za trpezom, već kako se porodica okupi za stolom i upali slavsku sveću, eto svadje! Da poruši posudje, polomi staklo, iseče se i kazni jer zlo nanosi onima koje voli i na koje je kivan – jer više ne zna kako da ih brani. Zaboravio je negde on svoj mač snage, svoju rešenost i principe. Zato mu ne polazi za rukom da pomiri neizdrživo jake emocije koje sada njime vladaju, najsvetiju ljubav za majku, ženu i svoje sa jedne, i najveći bes što se baš zbog njih on sad tako nemoćnim oseća sa druge strane – jer ne može nikakvu zaštitu da im pruži. Pa iz ljubavi u gorki bes, pa iz besa u strepnju za njihove živote pa ponovo u ljubav i suze. Kao da ih besom ubija, pa eto ga gde grozničavo drhti da im kakvo zlo ne prizove! I sklanjajući slutnju sa njih preuzima je na sebe, kao da je to minimum žrtve koju za njih može dati.

Jer priča o ovom Marsu je uvek priča o božjoj pravdi i borbi za slobodu ne jednog čoveka, već sada naroda. Pa kako Rak prikazuje sam narod, naciju, poreklo, ognjište, rod, onda se rat vodi kako bi odbranio ono što mu je sveto, ono za šta ovaj Mars zna da jedino vredi živeti. A to su ognjište, dom, majka, porodica, zemlja. On tada brani nemoćne, decu, stare, žene svoje, plodnu zemlju – jer je to njegova svetinja. Da li ste se nekada pitali šta je to sveto što ne damo? Šta je toliko sveto zbog čega smo spremni da sve ostalo pogazimo i da to naše sveto odbranimo? Jer samo je Mars taj koji čuva te svetinje u nama. Bez Marsa nema stava, jer nijedna druga planeta nema toliko hrabrosti da zauzme stav kao Mars. Bez Marsa nema ni časti, ni svetinje ni herojstva. Bez Marse nema hrabre reči, nekog prvog u masi da ustane, nema onog jedinog da upre prstom i kaže istinu makar i na kakvom korporacijskom sastanku. Nego se svi gledaju i ćute, dok je nekada čovek bio hrabar da po cenu gubitka titula čak prognan iz zemlje bude, ali čvrst da ostane pri svojim principima! I šta je to pobogu tako sveto danas? U istoriji i tradiciji našeg naroda, majka je pre svega svetinja, a onda zemlja i dom. Pa ovaj Mars u Raku najviše na krvavi Balkan liči (što nije pesnički momenat u mom pisanju već jedna autentična astrosimbolična slika krvi (Mars) i Balkana (Rak). Ovo je i “Krvava bajka” Desanke Maksimović jer je Rak svaka uspavanka i bajka. A kako je još Mars u Raku prikaz zapaljenih kuća, proterivanja sa ognjišta, raseljavanja, što se u istoriji Srbije više puta ponavljalo, ovo je i naziv, ali i tema kaoi tužna i tragična istina filma “Lepa sela, lepo gore”. I da l’ slučajnost il’ ne, baš sutra će se navršiti 16 godina od kad se dogodio jedan od najstrašnijih u našoj skorijoj istoriji “Mars u Raku” – operacija Oluja i veliko etničko čišćenje Srba, koju Srbi kao da zaboraviše… E, zato je on ljut i besan.

Ljut je on što zemlja u kojoj živimo umire, što se deca ne radjaju. Ljut što niko više ništa ne želi da brani kao da svom tom narodu, a često čak ni njemu samom od kad su mu uniformu vojnu koju je ljubio zamenili kravata i poslovno odelo, ništa više nije sveto! Pa što više ljut čovek postaje, u stvari sebe nesvesno sve više isto krivi što zatiče i sebe kako skrštenih ruku sedi dok na naslovnoj strani novina ne pročita naslov “Poslednji Srbin umreće za 500 godina”.
U tom času, kada Mars gotovo surov prema sopstvenoj duši i jezivo hladan postaje prema svemu i svima koje voli, provala sentimenata razbija bedeme koje je oko svoje duboko nežne duše sagradio. I u tom času grozničava i najnežnija koja na svetu može postojati ljubav prema svima njegovima i svemu nejgovom se javlja, iako on i dalje ubedjen ostaje da ga svi oni lagano zaboravljaju, i da ga u stvari ni ne vole. Ili bar – u to je sasvim siguran, ni prineti onome koliko on voli njih sve.  I samo tada kada treba da brani a ne da napada, samo kada zna da je porod ugrožen, da su žene ugrožene, kuće, domovi, da je dobrota u ljudima pod pretnjom, da ognjišta mogu biti zatrta, on prvi ustaje da brani, da čuva, da štiti, da osvešta, jer u njemu žive i Lazar Hrebeljanović i Car Dušan, i Sindjelić Stevan i onih osam hiljada Srba na Zejtinliku, pa besan postaje kad pomisli kako ih niko više ne spominje i kako oni  sigurno odlaze u zaborav, pa od bespomoćnosti koju prezire oči mu suze a on nemiran postaje jer mora nešto da uradi. Ali šta? I sa kim? Kako on toliko sam da brani u miru kada oni koje želi da brani kažu da im je dobro. Oni ne vide ono što on vidi, da se više ni za koga uskoro neće imati boriti a samim tim ceo njegov smisao života tim nestaje. Za koga kuću da gradim kada dece nema? Pa na roditeljske grobove je pojurio da se isplače i kaže im svoju tugu. Pojurio je da se javi kumu, trudeći se da veruje i dalje u ovo staro, srpsko “Bog na nebu – kum na zemlji”, ali kum nema vremena, postao je u medjuvremenu prezauzet da bi se pokorio sentimentima prijateljstava i prošlosti. Pa podje do komšije sav uzbudjen da kaže kako bi trebalo da se pokupe i idu jer u njihovom zavičaju iz kog su davno još otišli u veliki grad, štrajkuju goloruki zemljoradnici i zemljoljupci – malinari dok im se pri punoj vojnoj opremi suprotstavlja kordon policije – i kako to pomisli, zaplaka nad istinom da se jedan narod tako surovo podelio. Pa umesto svi na jednoj, sad jedni protiv drugih se bore, gde slabe nema ko da brani i uz njih stane. I to ga podseti na svadju sa bratom oko kuće, zbog čega već deset godina ne razgovaraju, pa još tužniji postade… Al’ evo, video je u novinama tu vest, u panici je, hoće nešto da uradi, kako da im pomogne, kako, ne zna, možda komšija zna… pa crven u licu trči sav zadihan, da bi komšija okrenuo priču na drugu stranu, o tome da je vreme sada drugačije i da treba svi da se disciplinuju, da promene svoje stavove, da se okrenu svetu…. A naš Mars u Raku, sa mukom, tužan i nesrećan, al’ najviše ljut na sopstvenu slabost rešava da zaboravi na sve i ode u kafanu. Narediće im vojnički da puste muziku koja će ga na korene podsećati, dok bude na iskap slivao u sebe domaću rakiju koja gori grlo i želudac i sa onom standardnom kafanskom ekipom vodiće rat iz daleka, navijaće i bodriti u ime pravde i istine.

Nekada u kafani zbog te ljutite tuge i zaveka ostane, pa je baš ovo pozicija potencijalnog i opasnog alkoholizma. A nekada ipak postaje vodja mase. Ali radničke, pa kao neki general medju menadžerima, evo ga sad gde odredjuje ko dobija posao, a ko ne. Nije svestan da i dalje samo regrutuje, mada vidi ponekad da se radnici od njega plaše i da ga gledaju sa strahom. Hoće li danas biti ljut? Hoće li nekome smanjiti platu, hoće li zbog greške kolegu kazniti otkazom? A u njemu vri. Kući odlazi nezadovoljan, ispod oka mu živac igra, treska vratima, lupa u kuhinji, sluša glasno televizor. Može li ta buka nadjačati buku duše?  I pored plate dobre, i kuće koju gradi il’ kupuje, vri u njemu to nezadovoljstvo koje ga najčešće, poslednjih decenija, na kraju i otera iz zavičaja, a onda još dalje, što dalje od naroda i zemlje kojoj pripada. Al’ pitam se često da li zna ovaj Mars zašto ga te daljine vuku kada mu je najveća snaga baš tu gde se rodio. Vuku ga da bi se jednog dana, nekad poput pobednika, a nekad poput ranjenika, sa dalekog fronta vratio. Pa sad se preslišajte svi vi napolju, i zapitajte – na kom ste frontu i stopama kog pretka otišli? Patriotizam iz daljine i nostalgija za Savom usred Njujorka. Ali kada je veća aflikcija u pitanju, baš rod, porod, zemlja, majka, otadžbina, poreklo moraju da se omrznu. Pa tad o vazalstvu pričamo, o izdajama raznim, o najodanijem služenju tudjem gospodaru – samo što dalje odavde gde osećanja bodu kao noževi. Ali čija to svest, a kamoli podsvest sme omrznuti majku i zemlju? Pa iz greha u ispaštanje i samokažnjavanje. Ne odlazi ovaj Mars nikada zbog novca ili kakvog bogatstva, on samo od bliskosti i toplog oka beži. U hladno i daleko, negde gde će ukinuti sebi pravo da sanja, da želi, da postoji, gde će postati u stvari sve ono što mrzi – samo će i dalje naše žene željno da sanja i jedino njih iskreno ljubi. Ali manimo se njega…

Ja bih još da pomenem i one što rodoljubivi čak i danas smeju da budu – što već negde hrabrost jeste ako i dalje pišete ćirilicom na primer, ili se prekrstite kad vam dodje gde god da ste. Što rodoljublje sa sanjarskim i najnežnijim emocijama prema rodu i zemlji nose, baš kao oni što su u sred fronta na kolenima pisali stihove, ili zbog raznih vlasti ovakvih il’ onakvih bivali proterivani, izgnani. A verujte da ima i onih koji su sve to za jedan život proživeli kao Crnjanski, ili kao veliki srpski pesnik i rodoljub, koji je učestvovao u Balkanskim ratovima, uspeo da preživi Krf, Vladislav Petković Dis:

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,
Od pandura stvorili smo velikaše.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesreće naše braće, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove,
Mesto svetle istorije i grobova.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k’o pauci,
Pod sramotom živi naše pokolenje.

(1910)

Kao ilustracija za Marsa u Raku, nema bolje od horoskopa Novaka Djokovića koji ga tu ima. Možda vam je sada jasnije što na dalekim frontovima ratuje – i da, on stvarno ratuje, a onda kada se vrati izvede celu porodicu od đeda do devojke pa primer da – šta je to njemu sveto za koga se on to tamo bori. I ja mu iskreno verujem kad god kaže da se bori i za Srbiju. Ovo je snimak sinoćnjeg američkog talk show, u kome je gostovao pa onda i Jay Lenoa (čuvenog voditelja) i Kate Homs izveo da igraju srpsko kolo! Ovo kasnije doajem jer mi je sad stiglo, ali evo dok je Mars u Raku kako onaj koji ga ima to baš ‘tamo daleko’ i živi… i opet mi se ne da da završim, jer u današnjoj POLITICI, dakle opet Mars u Raku, tekst koji kao da je pisan njegovom rukom. Možda ne rukom, ali duhom…

Obično tih dana dok je Mars na nebu u Raku, kao sad, kod ljudi se bude žestoke emocije ali i potreba da nešto učine. Bes često zaslepljuje pa se od manjih sukoba lako naprave veći. I tu ću stati, jer dalje šta možemo da očekujemo znaćete i sami… intervencije policije, tuče, haosi, paljenja, neredi. Kako kod nas, tako i kod vas, tamo u svetu… odakle nam se javljate i šaljete pozdrave iz dijaspore! A opet, možda je Mars ponovo sada tu samo da nas podseti na reči Dostojevskog, da “sve što je potrebno za trijumf zla, to je da dobar čovek ne čini ništa!”

I evo sad, dok privodim kraju ovo pisanije, grupa mladića pod mojim prozorom, bodri, iz petnih žila peva navijačke pesme. Da, danas je velika utakmica za Partizan. A kad već rata nema, i kad već nemam za koga da se borim, misli ovaj Mars pod mojim prozorom, ostaviću svoje srce boreći se za Partizan i Srbiju!

• U svojoj astro školi djacima obično dajem filmove kako bi na što živopisniji način mogli da udju duboko u profil recimo, Marsa. Za ovu priliku, od scena iz jednog meni vrlo dragog filma, “GLadijator”, napravila sam video klip koji portretiše sve što Mars u Raku jeste: odvažnost, principijelnost, hrabrost, gubitak porodice, spaljena ognjišta i osvetu.

Od jednog čitaoca stigao mi je mail umesto komentara na prethodni tekst ‘Mars u Raku’. Obzirom da sam u njegovom posmatranju naišla na nekoliko predrasuda koje često srećem u astrološkim krugovima, na forumima i sl, imala sam potrebu da svoje odgovore objavim javno. Jedna od najučestalijih je da ako je planeta u svom znaku ona će biti jača nego kad je u znaku svog pada ili izgona. Život nas u mnogo čemu demantuje, pa i ovde donosi više nego česta odstupanja…

Čitalac: Koliko sam razumeo prateci tekst, patriotske osobine Maras u Raku nose pozitivne konotacije i promovišu se kao nesto vredno pažnje i nešto sto bi trebalo da pobudi određen kvalitet svesti kod ljudi. Sa tim delimično mogu da se složim. Buđenje istine, i milosrđa, i mudrosti, kao i prava svakog pojednica da na jednak način učestvuje u kolektivu je zapravo nešto sto mu može dati poseban smisao ( Jupiter u Raku – egzaltacija) ali ispoljavanje hrabrosti, odvažnosti na jednom nesvesnom, narodnom (jer narod je kao masa uvek nesvestan) i patriotskom nivou, a bez dispiline i kontrole (Satrun u izgonu) kao i ispravnog uvida (Jupiter), moze se samo degeneristi u jednu negatvinu osobinu koju nosi Mars, baš je u uvodu pominješ, a zove se prezir; ali u ovom slučaju dodao bi kolektivni prezir ( Mars – u padu, slikovoto linčovanje od strane rulje). Na tom stupnju Mars više nije ratnik – on je huligan, odvažan samo u masi ( po mom viđenju, to su bas oni mladići koji pominjes u tekstu, a koji skandiraju niz ulicu: Partizan, Partizan….) jer time nadomešćuju kukavičluk na individalnom nivou i u toj kamuflaži može biti spreman i na razna zlodela, jer ga upravo ta masa prikriva – daje mu alibi, spreman da nekog drugog neistomišljenika unakazi (drugo živo biće) zarad neke, nazovimo je, trenutačne patriotske ili pre nacionalne pobude koja ih slepo vodi, a ovaloploćene kroz masu istomisljenika (Rak). On ( dakle Mars) tu ne sme da se vodi emocijama, jer kad se uskomeša sa njima – na jedan negativan nacin – sve sto imamo su skučeni emotivni izlivi strasti, besa, mržnje, lomljivosti, instinktivnih rakcija vođenih strahom.

Odgovor: Na samom početku teksta o Marsu u Raku objasnila sam da svaka planeta ima svoj princip koji neće promeniti u zavisnosti od znaka nikada, i da je tu potpuno nebitno da li je ta planeta u znaku kojim vlada ili u kom je u padu. Venera recimo, svoju potrebu da dobije pažnju, da je primećena, lepa, imaće podjednako u Vagi kao i u Ovnu, samo što će voljenost Venere u Vagi koja dolazi prirodno jer je od malena slatka ili obožavana, kod Venere u Ovnu doći kroz njenu akciju, skretanje pažnje na sebe. Zbog ovoga se dešava da Venera u Ovnu uvek ima dečka, dok Venera u Vagi ga nema, jer ne ume da se bori za ono što prirodno smatra da treba da joj sleduje. Ili recimo, odabere upravo ambijent koji daje potentnost Veneri čak kada je i u znaku svog izgona, u Ovnu, kao što je sport, te je tu ima i Jelena Jankovic, koju verovatno niko ne bi primetio da nije u sportu, a danas ima milione obožavaoca. Gotovo da je Jelena zbog potrebe Venere postala teniserka, a ne kakve ambicije tašte ili da bi potrošila energiju Marsa. Dakle, ovo je samo jedan primer tog odstupanja. Jer, mnogo se mistifikuje astrologija danas, u tvom komentaru dosta nalazim te mistifikacije naročito pred kraj komentara, dosta zabuna i olakog uzimanja da je nešto ‘dobro’ ili ‘loše’.

Od svega u karti, osnovna potreba prva traži zadovoljenje. Pa o potrebama Jupitera možete čoveku pričati tek kad dokaže svoju duhovnu zrelost, a o potrebama Venere ženama ne morate pričati uopšte. Samo ih navoditi na put i u ambijent gde će ih lakše isprovocirati i manifestovati. Isto tako i Sunce svoju potrebu da vlada i ima svoju pozornicu ni najmanje ne gubi ako je u nekom drugom znaku sem Lava kojim vlada, pa zvala se ta pozornica pozorište (Sunce u Lavu), skupština (Sunce u Jarcu), parlament (Sunce u Vagi) ili katedra (Sunce u Strelcu). Šešelj, Vaga (Sunce je u Vagi) – samim tim što je non stop na TV i ima svoj talk show, produžava sebi život koji Sunce daje kad je u ovom znaku. Gotovo da dobija jednu novu vitalnost od tog svog Sunca jer je to baš njegova pozornica. Sve od njegovog odlaska u Hag preko prenosa iz sudnice, sve je jedan film, on je tamo glavni, on igra ulogu svog života. Ali bukvalno! A prezir koji samo Mars može da da, ide iz potrebe svakog Marsa (u ma kom znaku da je a ne samo u Raku) da ima jasan stav, princip koji često postaje cilj. Ali uslov za Marsa je ugroženost, moramo prvo biti ugroženi, osetiti na svojoj koži nepravdu, iživljavanje, nasilje ma kakvo, moramo se osećati isključenim, potisnutim, prignječenim, da bi se uopšte razvio Mars. I sad opet, samo iskustveno govori o tome šta je to što će čoveka da naljuti i Marsa aktivira, i kako će se na dalje taj Mars manifestovati. Žrtve nasilja, koje su u iskustvenom svakoga ko ima Marsa u Raku (bilo svom iskustvenom ili genetski gledano pa u iskustvu onih koji žive sa njim, dele krov) može se razviti jedino u prezir i gadjenje spram svakog nasilja – što u bazi ovaj Mars kad je u Raku donosi. Ovo je gadjenje na nasilje, buku, teror, mržnja spram rata koji mnogo nadmoćniji vode sa nejakima, ovo je gnev spram onoga ko maltretira slabe – i zato kada ste svi vi koji volite astrologiju negde pročitali u astrološkoj literaturi da “Mars u Raku donosi maltretiranje slabih, iživljavanje na bespomoćnima…” da, to je tako, al to nije ova osoba, već njeno iskustvo. To je tragedija jedne porodice, žrtva majke i najčešće deteta, trpljenje jer je osoba sa ovom pozicijom najčešće u momentu nasilja i ugroženosti bila bespomoćna, jer je bila slaba, nejaka, sama, ili premlada da bi bilo kakav otpor pružila.

Nije prvi put da čujem kako se astrologija olako tumači, bez dubljeg promišljanja i povezivanja, bez istraživanja i onoga što astrolog naročito mora imati a to je sposobnost da udje u dušu druge osobe. Sme li iko ući u ulogu Marsa u Raku i osetiti pakao te duše, ljutnju koja se razliva suzama i tako jedino čisti, ali jastuci širom planete mokri su od suza, a nekada iskidani od ugriza gde nejak čovek pokušava da sputa svoj bes, svestan da je preslab da onome od koga je sada ovde ugrožen pruži bilo kakav otpor.

Pa bilo da je to kao što rekoh, iskustveno osobe koja ima Marsa u Raku, bilo njegove majke, oca, babe, zemlje, da – ovo su oni koji nepravdu nisu mogli da spreče, i nisu mogli ama baš ništa da urade i sebi pomognu, pa neki od njih kasnije najbolji hirurzi, ili advokati postaju, ili aktivisti koji će se baviti temom nasilja, patologija raznih, i truditi se da kad već nisu mogli sebe i one sebi drage (a nisu mogli svi do jednog sa ovom pozicijom) sada kroz profesiju pomognu i spasu svetu.

I kakva je to situacija koju će ovaj Mars u Raku nazvati nepravdom? To su sve one situacije koje osnovni život ugrožavaju i pravo na život. To je kada čovek dobije otkaz i nema više čime da prehrani porodicu, dakle direktan udarac na Raka, na život, na kuću, decu, ženu… To je kada uragan Irena zavitla Amerikom, pa pola Njujorka ostalo prazno – donosi im kolektivno iskustvo nasilja i totalne bespomoćnosti baš sad ovaj na nebu Mars u Raku, koji je tu do 19. septembra. Isteruje ljude iz kuća, pa napuštaju domove, i spašavaju šta? Goli život! Nisu Ameri poneli sa sobom hi fi opremu, plazme i zidove, nek’ sve ode, nek se sve sruši, samo goli život da spasemo. Zato se ovaj Mars u Raku ne bavi ikakvim drugim pravima do onim koji se tiču granica – suverenosti države (otuda militantno i vojno) i uloga vojske i državnog vrha da zemlju štiti, iotuda patriotizam i svest o tome koliko je zaista potrebna vojska i potrebno je da neko bespomoćnom narodu (a svaki je) pruži zaštitu, kao i pravo čoveka da štiti sebe onda kad mu preti realna opasnost, kada su granice njegovog doma ili njegovog fizičkog integriteta opasno ugrožene. E, zato je gledajući sve to, mudri Jupiter od toga napravio pravo, sakupljao je šta je to što sve čoveka na ove načine ugrožava i nazvao ga je Ljudsko Pravo. (ljudsko – Rak, pravo – Jupiter) Ono koje je božansko i koje se od pamtiveka u svim svetskim ustavima nije ni za reč promenilo. Osnovna ljudska prava, a ne nekakva svest koja tek treba da se razvije kao što ti kažeš kasnije u svom komentaru, i do koje treba doći. Sa tim pravom se radjamo i zbog toga ono glasi ovako: “Ljudska prava se odnose na pravni, ideološki, filozofski i politički koncept prema kome svako ljudsko biće samim činom rođenja, bez obzira na svoj pol, poreklo ili državljanstvo, stiče određen broj neotuđivih prava.” I tek zbog toga je Jupiter egzaltiran u Raku.

Čitalac: “Na kraju ću – kao epilog svemu, zarad koletivne evolucije i degeneracije –  da se pozovem na onu Zaratustrinu  koja kaže da je čovek u svom manifestu samo prelazni oblik: samo most koji se treba preci, samo uze nad provalijom. A taj most se prelazi samo radom na razvijanju sopstvenih svesni potencijala, ili tačnije, potencijala svesnog bića i njegove lepote, i zarad toga koletivno biće se mora žrtvovati da bi se rodio nadčovek (egzaltacija Jupitera), a ne da se svojim nesvesnim nagonima (Mars) iskazanim u društvenom nivou masa ( Rak) vraća u okvire majmunskog čopora koji je još odavno trebao napustiti…. „

Odgovor: Najpre, ne postoji ’rad na razvijanju sopstvenih svesnih potencijala’ koji može pomoći da se zaštiti direktna ugroženost života. Onog trenutka kada je čoveku život ugrožen, nema te svesti koja će ga od zla spasiti. Takodje, ne postoji natčovek u tom bukvalnom smislu, postoji i postojaće uvek samo Čovek, a savremeni čovek je kao što sam stavila negde ’plod naše mašte’, baš kaoi Natčovek u tom smislu svesti. Natčovek je u Ničeovskom kontekstu jedino onaj čovek koji se bori sa sobom, a ne sa drugima, koji da bi postao i ostao Natčovek mora biti nužno sam u svojoj borbi, koji i te kako treba – prezir, koga je Niče kralj sa svojim Marsom u opoziciji sa Jupiterom – prezir spram svega što je samo na oko moralno, afirmativno, pozitivističko, opšte prihvatljivo bez istinske borbe. Čovek koji se nije sam sa sobom rvao, sa sopstvenom savešću, moralom, vrednostima, već se olako prilagodio onome što svet i vreme nameću (kao danas taj trend „dizanja svesti“) nije za Ničea ni Čovek, a kamoli Natčovek. A danas je toga na pretek. Niti stida, niti savesti. Baš pogrešna interpertacija Ničeovog Natčoveka koju su mnogi iskoristili, ide iz tog olakog razumevanja da je Natčovek – najsvesniji, jer čoveku treba dva minuta da ubedi sebe i bude samopopustljiv i samodopustljiv pa da sebe vidi kao svesnog, al’ zapravo Ničeov Natčovek je nešto sasvim drugo, to nije najsvesniji, već  najsavesniji.

I dok je ljudi biće ugroženosti ako ne od drugih ljudi, onda od uragana, ili bolesti ili ko zna čega što nas svakodnevno napada. „Misija spasa“, što je takodje tvorevina Jupiter u Raku zahvaljujući Marsu koji najpre mora da protutnji i žrtve napravi, je baš odavde zaiskrila. Moj dobar prijatelj vatrogasac koji uleće u vatre redovno i spašava, koji je milion prozora morao da razbije, vrata polomi (sve iz Marsa u Raku pa trigon Uran u Škorpionu, i kvadrat od Plutona u Vagi, a on Ovan pa mu je taj Mars još i vladar) I zbog kvadrata, jasno je, ne može baš sve i spasiti, često se šeta medju leševima, upada, provaljuje, sve na silu Plutona, žrtvujući uvek i sebe, pa mu je telo sa nekoliko ožiljaka od opekotina, a o gušenju u dimu da ne pričam.

Pa da rezimiramo ovaj prvi deo, to je dakle bespomoćnost o kojoj jedino Mars u Raku ima pravo da ispriča priču! Jedino ovaj Mars je video nasilje, zlo koje je protutnjalo i opustošilo sve.

Dalje, ovo gde Marsa u Raku dovodiš u vezu sa kukavičlukom i potrebom da bude hrabriji kroz grupisanje. Jeste, to je tačno da se grupiše, ali to ne samo da su navijači koji bodre i podržavaju neki sportski tim, to je i svaka vojna četa, a da li su i oni kukavice? Mars svojom prirodom negira kukavičluk, on se kukavičluka gadi, pa otuda kada je u Raku on baš kukavičluk, a zapravo strah, strepnju jednu jezivu najviše gleda i želi nešto da uradi. Mars u Raku primarno brani, on napada tek kada je napadnut. Za razliku od Marsa u recimo Ovnu koji prvi napada, ili u Vodoliji, koji napada onda kad niko ni ne sanja, jer je njegov adut ‘iznenadjenje’, a Mars u Lavu, tek kada dodje do pozicije koja mu vlast ili moć daje pa mu se može. Jedino Mars u Raku brani, uzvraća napad.

A ko je kukavica kada pričamo o Marsu u Raku? (što mi je naročito drago da napišem jer ne malo puta sam videla da je napisano da je Mars u Raku – kukavica) Mesec je uvek kukavica, ovde prikazan kroz znak Raka. Ako se nečega Mesec najprirodnije boji, ono se boji Marsa i Plutona. I nije taj Mars kog se Mesec boji samo onaj ‘loš Mars’ u vidu agresije i nasilja. To je i onaj drugačiji Mars, najprirodniji koji nekakvu snagu afirmiše, koji stvara, gradi, al kog će Mesec tada iz svog arhetipskog straha da poštuje sa strahom jer se Marsove snage boji – pa ne samo od muža, već i od sina se majka nekad boji, iako je sin voli, iako je sve ok, ne zna ni sama zašto je to tako, al kako se sin namršti eto nje gde uzima krpu i kao briska nešto samo da ga ne razljuti. Mesec i Mars zajedno, u aspektu ili ovako kao Mars u Raku – Mesečevom znaku, daju kukavičluk, al ne zbog toga što je Mars kukavica, već Mesec, pa ovde sad konstantno nešto plaši čoveka. I ovo je baš zato najjezivija slika gde Mesec, koji je oličenje praštanja, samilosti, brige, nekada iskidan strahom, ovo je duševni slom pa je čovek možda nateran da ubij, ne bi li time i svoju dušu zanavek uništio. A koji je Mars ubica i kadar da ubije? Pa svaki! Al ovde ne ubija Mars Rakom, tj Mesecom, već Mesec Marsom, duša mora da ubije da bi time ujedno ubila i sebe, osakatila zauvek ne bi li prestala da živi u večnom strahu od toga da će se nešto loše desiti. Pa nekad u akciju misije, spašavanja, samo u nešto da duša izadje iz paklenog nemira, a nekad u zlo, pa je i te kako moguće da viidmo kako biće koje bi trebalo da bude nežno i saosećanja puno, sanjarsko, prefinjeno, ranjivo i osetljivo, može da učini zlo. Pa je ovo baš zato hirurški nož svakog abortusa i rešenost majke da ubije plod, jer čak i majka može da ubije. A niti greha većeg niti kazne gore za dušu ma kog čoveka, nego kada duša krvari jer je ubila ili je bar na čas bila spremna na kakvu osvetu i  zlo. Ali isto ovo je i svaka majka koja troje dece uspeva da prehrani i koja se bori od kada je majka više nego što je ikada za sebe – a koje će od to dvoje biti zavisi samo od iskustva, od gena, od onoga što je čovek upio životom u sebe, da li strah ili iskustvo borbe – i to definitivno neće odrediti sam položaj planete u znaku, pa bilo da govorimo o Marsu u Raku ili Veneri u Vagi gde nije svaka od njih lepotica, nit je graciozna, dok Venere u Ovnu šetaju svetskim pistama i imaju najveće galerije svojih slika na fejsbuku. Svaka planeta može biti maestralna i izneti vrhunsku prirodu onoga što je čini u ma kom znaku da je!

Šta znači uopšte kada se kaže da je neka planeta ‘jaka kad je u nekom znaku’. Možda se doduše za Marsa i može reći da je jak, u smislu snažan ili mišićav, al tek u Biku što zna da bude jak u tom fizičkom smislu pa čak i kada je muškarac sa stomačićem, pomisliš sanjiv od hrane, a on zapinje ko sivonja, a žene sa ovim Marsom po šest kesa u jednoj ruci potegnu. Tu čovek uprego ralo pa ore umesto vola koliko je snažan. Čista slika. Ali ne! Knjige kažu da je Mars u Biku – slab… onda sigurno nije reč o toj fizičkoj jačini, jer da jeste od Marsa u Biku ne bi bilo snažnijeg.

Dakle, ipak je tu reč o ‘snazi’ u smislu Marsove beskompromisnosti i žestokog karaktera koji je strog i odlučan, duboko rešen da ostavri svoje ciljeve kao da se takav rodio, sa potpunom lišenošću bilo kakve sposobnosti kajanja, saosećanja, empatije… Nema Venere (kao kod Marsa u Vagi ili Biku) da ga učini zavedenim, nežnim, nema Meseca (Mars u Raku) da ga učini saosećajnim, zanesenim, pesnički sanjivim, nostalgičnim… Već Mars u Jarcu sa Saturnom kao da je, pa hladan, surov i strog može biti do onih granica do kojih Mars u Raku ne bi nikada bio, a kako da bude kad je Mars u Jarcu recimo potomak onih koji su bili baš na kočeve nabijani, potomak najgorih nasilja koje je genetiku zadesilo. On da oprosti? On da se razneži? On da odustane od bitke koja se ovde već vekovima vodi, pa iz čista mira mog klijenta sa Marsom u Jarcu u kafiću ubadaju nožem sa ledja jer su ga pomešali sa onim kome su zaista želeli zlo da učine. A da li su ga stvarno pomešali? Ne. Ovde kad je Mars u Jarcu tu se geni biju još ko zna koliko kolena, i isti oni potomci pradedova čak i dok u miru knjigu uče, mogu u ma kakav rat da budu uvučeni. A šta je tek sa Marsom u Škorpionu koji ni za deset vekova neće odustati od osvete? To je princip taliona ‘oko za oko, zub za zub’, i apsolutnog nepraštanja, koje već Mars u Raku čak i ima. Sad, kao uvod u drugi deo rasprave, drugi deo komentara:

Čitalac: Recimo, ljudi koji su otelovljavali i živeli ideal revolucije: bilo kulturne, bilo duhovne, bilo politicke, oslobodilacke.. i svojim imenom postali  sinonim za istu, nisu inmli ni M od Marsa u Raku, ali su zapravo pokazali pravi put narodu kojim treba da ide ( par primera; Gandi – Mars u Škorpiji, El Che – Mars u Ovnu, Osho Reejnesh – Mars u Jarcu…) uocljivo jer da je kroz  tu dostojanstvenost snaga ispravna, potpuna, promisljenja, smerna i jednostavno ne-izdeformisana pristrasnošću bilo koje vrste, i time  spremna da povede narod na ispravan način –  ka nečem visem, nečem trijumfalnijem, ali ono sto je zaista tragicno je to, sto sa njihovom smrću – gotovo po nepisanom pravilu – sve postignuto se ruši, i od te snage pojednica ostaju samo otpaci koji se vuku kroz narod. Setimo se trijumfa Gandija u oslobođenju Indije od engleske imerijalisticke vlasti ( bez poziva na nasilje), i njegovog pokreta satjagrahe ( snaga duse – izuzetno lepo povezuje Mesec i Mars na jednom aspektnom nivou) gde su odmah nakon njegove smrti zavladale patriotske strasti ( Mars u Raku) i dovele do zaoštrenih i krvavih sukoba Indije i Pakistána i neminovno, bez kontrole, nesvesno nadomestili nasilje za citav predhodni vremenski period. Setimo se El Che-a koji je svojevoljno zarad idela revolucije pristao da bude žrtva u šumama Bolivije (jer je znao u sta ide), da posluzi kao primer zarada bratsva i jednakosti svakog bica i njegovog prava na slobodu……a danas, danas je od njega ostala samo „slika“  koja se  nosi u pogresnom svojstu na majicama „kolektivnih pojedinaca“ koji kao „bunotvnici“ pozajmljen ideal slobode obistinjuju opijajuci se u  pabovima (Mars u Raku), a koji, uzgred receno, uvek nose simolicna imena; Cubba libre, Cubisimo, Che…i pljujući po zemlji i drustvu, i duštvenoj nepravdi, kao da zapravo zele drugima da poruče: ’Ej look at me. I’m a rebbel, I’m not like other” – i njihova „pobuna“ je kvazimodo pobuna…

Odgovor: Šta radi Gandijev Mars u Škorpionu? To je čovek koji na nadmoćnijeg kreće, ali nadmoćnog ne u smislu samo jačeg, već tu čovek iz sopstvene potrebe da makar i sam poginuo u smrt sa sobom povuče još i zlo samo, i ovo je uvek svest o tome da se zlo ubija ali se i gine… Pa prvim korakom u toj borbi Gandi je prizvao i sopstvenu smrt onda kada se rat završi.

E odatle Gandi koga si pomenuo u komentaru je Gandi, ali je i Arkan odatle Arkan (obojica Mars u Škorpionu), prvi jer bira nadmoćnog, drugi jer ne prašta i vodi se sistemom taliona. Pa ma koliko se poput neba i zemlje ove dve ličnosti razlikovale, zajedničko ostaje, a to je Mars u Škorpionu sa svojom nepopustljivosti, voljom za moći, koju Gandi samim suočavanjem sa Golijatom u vidu Britanaca dobija, i u završetku sam kraj, koji kod obojice mora da je tragičan. A Mars u Škorpionu sve dok rata ima ne umire, on preživljava kao ono zrno kukuruza koje je prošlo kroz sva sita i rešeta, zupčanike oštre, ali u miru, kada rata nema, kada je sve skoro gotovo, i Arkan i Gandi ginu, jer Mars u Škorpionu kad zlo kome se posvetio ubije, on ubija i sebe gotovo uvek! To je vrhunska pozicija autodestrukcije, i baš zato je na ovoj planeti jako malo ljudi koji će u punoj simbolici živeti Marsa u Škorpionu, biti zagledani u bezdan zla koji svak od nas u sebi nosi. I verujem da Gandi ne bi bio vrhunski asketa, onaj koji je tražio toleranciju i praštanje – da se baš u tim trenucima sam sa sobom nije borio i trudio da njegova nacionalna borba ne postane oličenje lične borbe, što ona ipak jeste bila u nekom smislu. Pa da nije bilo toga da ga nebrojeno puta odbiju za posao po povratku iz Londona, i da nije bio izbačen iz voza jer nije hteo da predje iz prve klase u treću gde su ‘obojeni’, da li bi bilo Gandija koga znamo? Ili bi to bio samo još jedan činovnik… Osveta, potreba za pravdom, pa makar i po cenu sopstvene smrti, to je Mars u Škorpionu, te ga je osveta i iznedrila, i otuda je meditacija, askeza, razvijanje tolerancije bio način da se upokoje furije Marsa u Škorpionu koje je Gandi uvek sa sobom nosio.

Shvatiti Gandija ili ma koga, nije razumeti ono što knjige kasnije pišu ili mitove. Već shvatiti njih, to je njihov ljudski život shvatiti baš kao i  shvatiti Isusa što znači shvatiti njegovu pobunu gde po cenu da ceo narod ponese krivicu (“jer ne zna šta radi”) on se ne predomišlja pa kada ga Pilat pita da li je car Judejski, on ne popušta, on se ne odriče. Gandi je ljude savetovao da ne budu ljuti, da opraštaju, da razvijaju toleranciju, i medju Indusima je bilo onih koji su to smatrali pogrešnim ne zbog uverenja, već zbog iskustva – jer su Indusi ispaštali. Pa nakon takvog jednog masakra koji su Muslimani izvršili nad Indusima, i nakon podele Indije na koju je Gandi koji nije popuštao Britancima sada pristao Muslimanima, Godse – koji je imao Marsa u Raku i sebe i svoj narod video kao žrtvu nasilja i izdaje, puca u Gandija jer nevini ljudi i dalje strepe, strahuju, stradaju.

Mi možemo o Godseu pričati kao o fanatiku, ali ako se bavimo astrologijom moramo se potruditi da razumemo šta se dešava u duši Godsea, moramo bukvalno ući u lik Godsea ako mislimo da u kartama svojih klijenata ikada prepoznamo Godsea, i spasemo ga od zla. Dakle, ubica se ne radja, ubica se postaje, i to je svaki Mars. Samo što Mars kad je u Raku, ubica je medju narodom, pa o njemu piše crna hronika i lako ga je ‘etiketirati’ kao ‘poludelog maksa’, fanatika, manijaka… Kada je u Jarcu, to ne znači da tu nema isto takvih. Ne, već je samo nedostupan, kao oni koji prave nuklearne bombe, masovno ubijaju na bilo koji način, ili je visoko negde, možda leti ’99. nad Srbijom i baca tomahavk, ali mu nikad ne saznamo ni lik ni ime? Ali i njega u kartama klijenata treba takodje da spasemo.

Lako ćemo s legendama i mitovima, a ako ste astrolozi – onda tek ni po koju cenu vi ne smete da etiketirate ljude, da ih delite na ‘dobre i loše’, nazivate ‘čoporom majmuna’ i slično, već da budete svako od njih, da zaronite u pakao pakla i probate da spasete ono što još može da se spasi! Kako spasiti čoveka od samoga sebe i sopstvenih demona ako ne umete da budete taj čovek makar na sekund? Već videti ono što čoveka najviše muči, to prvo, pa žaliti ga i žaliti do gotovo lične potrebe da se taj čovek spasi – pa onda skok u misiju i tek tada je astrološki rad misija. Tek kada vidite da klijent može da ubije i osetite ni prezir, ni strah, već ljubav prema tom najrazorenijem i želju da čoveka sačuvate od zla kojim će svako od nas sebe lako ubiti bukvalno ili metaforično. Pa ne bi se niko bavio patologijom, ni astrolog, ni hirurg, ni psihoterapeut, da najpre ne shvati da sa najvećim zlom, patološkim gnezdom koje u svakome od nas živi za ceo život ulazi – a to ga opet, da spomenem i Milekića kome dugujem i mnogo više, “a to nas sve što se takvim poslom bavimo, i dalje ne pravda pred bogom!”

Zašto Jupiter nije dovoljan?

Jupiter je propovednik i najbolji je kad je to… preacher-teacher, i ništa dalje od toga. Lako je optimizmu Jupitera koji ni z od zla nije video da kroji afirmativnu budućnost. Treba videti zlo. Treba živeti u Avganistanu, gde 30 godina rat ne jenjava, treba biti u Sudanu gde se od gladi masovno umire, treba imati uvek u vidu i one koji Jupitera kao da nemaju u svojim kartama i životima, i shvatiti da je njihova pravda – Mars. Baš kao što je i bilo nekada. Jupiter dolazi sa uredjenim društvom, sa standardom, sa političkim sistemom u koji se veruje da donosi dobro, a zove se demokratija. Jupiter je momenat kad država uredjuje odnose u društvu, da se ne bi ljudi i dalje sami obračunavali Marsom. Ali te željene Jupiterove demokratije danas kao da nema nigde, već potpuna degeneracija pravde koja nužno nas sve do jednog vraća Marsu.  Ako mu je u Ovnu, on će u taj rat sam. Ako mu je u Ribama onda će da seče sebi prste, ako mu je u Škorpionu on je u mraku i čeka zgodan čas da ubije jednog i spasi stotine, ako je u Vodoliji – ni on ne zna kad će, koga i kako. Možda nekog drugog, možda sebe samoga i tako dalje… Ali je jako važno da se zapamti da je svaki Mars ma gde da je, uvek, neprikosnoveni princip i neodsutajanje od cilja, spremnost na borbu i nepopuštanje. Pa i ako je Mars u Vagi, gde ga isto astrolozi nazivaju ‘degenričnim’, valjda jer nije ‘jak kao kad je u Ovnu’ (obično je to odgovor i neko nikakvo objašnjenje), imate sliku milion javnih smrti koje se zovu streljanje, gde je ceo vod uperenih cevi i čeka znak za paljbu. Ili kao kod Tomasa Mora (Mars u Vagi), sin sudije koji postaje sudija, i koji po cenu života ne pristaje da potpiše dekret koji bi mu zasigurno ostavio glavu na ramenima. Već se pati u Londonskom Taueru, a u rat sa kraljem ulazi od kraljevog razvoda! (opet Mars u Vagi)… dakle, nije on ništa popustljiviji, niti je kukavica, niti je slab!

Mnogo je ljudi sa Marsom u Raku koji vrlo opasne stvari rade u životu, u smislu opasnih i te kako zanimanja pa da se neko začudi kako takav život a Mars u Raku, gde je kako kažu u knjigama nekim ’slab’? Moja prijateljica, reditelj dokumentarnih filmova, stigla je od Avganistana pa do najmračnijih delova Njujorka gde se srela sa najopasnijim drug dealerima… I baš zbog te potrebe da rat prikaže svetu, da masa vidi strast, nasilje, rat, pravu sliku sveta, mnogi sa Marsom u Raku postaju umetnici, fotografi, pesnici, slikari, pisci, reditelji, pa tek tu rat vode da sve to usnime, naprave, stvore, a onda sistem neće da objavi, cenzuriše napisano, kao Alber Kami ili Noam Čomski koji su revolucija u malom, obojica Mars u Raku, i ajde da vidim ko se usudjuje da ijednog od njih nazove kukavicom? A kad sam kod Kamija i apsurda, bilo bi nepošteno da ne pomenem Harolda Pintera (isto Mars u Raku), tvorca teatra apsurda, koji se zalagao protiv rata u Iraku, protiv rata u Kubi, protiv Blera, Amerike, NATO bombardovanja ove naše Srbije – a zašto? Zato što se Mars u Raku bori da zaštiti bespomoćne, on je taj koji  onda kad Mars u Ovnu, prirodno često bira stranu jačih, e ovaj Mars pristupa na stranu gde su slabi, to je ono na šta Mars u Raku reaguje i zbog čega baš on hoće tu priču da ispriča kako ju je svojim očima video i da taj film snimi. Ili ide u rat i piše pesme, kao što sam već navela – Bajron ga je tu imao. Možemo da pričamo i o hrabrosti koja je i te kako potrebna Kustou za sve rečne i morske dubine (Mars u konjunkciji sa Neptunom u Raku – jedino inače što uopšte ima u vodi u celom horoskopu) ili Ser Edmund Hilari – prvi čovek koji je osvojio Mont Evereset uopste nema Marsa u JArcu kako bi se očekivalo po knjigama, već u Raku! Al opet zlo koje Mars u Raku priziva, koje sam oslikala i onim kratkim videom iz prethodnog teksta koji sam napravila sa insertima iz filma, pa kao što Maksimusu ubijaju ženu i sina, Edmund Hilari u avionskoj nesreći gubi ženu i ćerku, Kusto gubi sina, Kami gubi svoj život nasilno, a ovih dana u Politici je bio neki tekst kako se danas sumnja da ga je ubio KGB mada to nije potvrdjeno.

I zato će Mars u Ovnu biti prvi legionar u legiji stranaca, biće onaj vojnik koji je plaćen da se bori, to je njegov posao pa odlazi u Irak, na Kosovo, u Avganistan, ma gde da ga pošalju, i to je prvi fudbaler dobro prodat koji igra zbog para a ne zato što voli taj klub. Odsutsvo emocija, koje njemu nisu potrebne za borbu, već cilj koji opravdava sredstva. Nekada je bilo nezamislivo da Partizanovac ikada zaigra u Zvezdi, što opet naravno da ne znači da neko od tih old school sportista nije imao Marsa u Ovnu, Škorpionu ili Jarcu – koga je tu imao Boban Janković koji je bukvalno život ostavio na terenu i kome je, da ironija bude veća, baš Mars u Jarcu došao glave.

Zato je vrlo pogrešno takvo učenje astrologije u kojoj je horoskop prikazan kao nekakva igra karata, pa ‘ako si srećne ruke’ imaćeš Marsa u Ovnu ili Veneru u Vagi, a ako si maler i baksuz onda nekog smotanog i kukavičnog Marsa u Raku i Veneru u Škorpionu pa ćeš biti “nesrećan u ljubavi” – a koliko samo Venera u Vagi znam što na ljubav čekaju od kad su rodjene, bukvalno venući kao cvet što vene…

Zato je važno da u astrologiju nikako ne idete sa tim stanovištem, već sa naukom da svaka planeta u ma kom znaku može iz sebe iznedriti ono najbolje. I Mars u Ovnu podjednako kao Mars u Raku, i na astrolozima je da afirmišu ono najbolje. Za patologiju će se ljudi već sami pobrinuti, pa opet i tu postoje načini  da se sublimira patološko, kao kod Stivena Kinga, Dejvida Linča, Nila Gejmena – tvoraca horor i mračnih priča kojima se ‘plaše ljudi’ na neki umetnički način, i sva trojica Mars u Raku. “Kuća straha” – to je simbolika Marsa u Raku, ili će postati psihoterapeuti, psihijatri pa će čeprkati po toj individualnoj ‘kući straha’ i pomagati ljudima da spasu sebe, kao Vilhelm Rajh i svi danas terapeuti širom sveta koji se bave bihejvioralnom, porodičnom terapijom,  ili slično. Uvek ćete nailaziti na primere dobra i primere zla – to ne odredjuje položaj planete u znaku, već je to život kome mi samo želimo da damo smisao ili da ga zanegiramo. A primera i dobrih i loših ima za svaku planetu u ma kom znaku.

A sad malo intermeco i opuštanje uz prelepu makedonsku melodiju Izgrej Sonce. Jordan Mitev (kaval), ambijent Marsa u Raku, kao što i ova naša bivša republika nosi dosta arhetipskog iz ove pozicije. Valjda zato nas makedonska muzika lako uvede u ritam il’ rasplače…

Venera i Mars, od danas pa do 3.11. idu ka mreži Neptuna. “Neptun vara, laže i krade!” prete neke astrološke knjige. Ali ljubav se ne krade jer se ne poseduje. Zanos ne može da se glumi baš kao ni porok, a laži su u ljubavi samo zagnonetka otkrivanja skrivanjem. Ajde otkrij mi ko sam i ko sve mogu da budem. I samo sada, ne, nemoj mi prići. Čežnja je iz Neptuna izašla. Kao i svaka veza bez otisaka prstiju. Bez tragova. Bez vremena i pripadanja. Ona pripada onome što želimo da doživimo. Samo nama. Ovo je zato uvek doživljavanje. Ugasi svetlo, kaže Neptun, i pusti film! Zato je izmislio projektor, a onda bioskop. Ovo je doba kada projektujemo, kada se projektujemo, kada želimo samo svoj film da vidimo. A on mora biti perfektan! Savršenstvo je greh Riba. Greh Neptuna. Ili samo, tajna božanskog u nama. I baš na ovakav jedan aspekt čovek je nekada davno otkrio umetnost. Stvaranje savršenog. Ovo su sve muze. I ovakvi underwater love performansi koji bude čula.

Jutros, kada sam uključila tv (RT Vojvodina), bila je emisija Brazde. Sećam je se kao dete, s tim da je tada bila redovna emisija na drugom kanalu. Nisam je volela, ali sam je ’trpela’ jer je posle Brazda išao Muzički tobogan. Tada me nije zanimala poljoprivreda i kako su seljaci, a na kraju krajeva, tada se nisu ni žalili! Hvalili su se ko je koliko izorao, čime, i jedino sam volela folklor jer je najavljivao kraj. I tako danas, ničim izazvano, palim tv, kad ono Brazde! Bio je tu i jedan gospodin, čije ime nisam zapisala, a tema emisije – pšenica! Kada ste astrolog, profesionalna deformacija desi vam se pre ili kasnije. Ne možete ni običnu poljoprivrednu emisiju da ispratite, a da vam ne prodje kroz misli, „samo što je Mars ušao u Devicu – koja se odnosi jednim velikim delom i na poljske radove, sam znak je često prikazan Devojkom koja u rukama drži klas žita) a već se govori o pšenici… i pojačam, da bolje čujem, i saznam tako da je za setvu pšenice koja je u toku, ostalo još nekih 7-8 dana, da nema saradnje sa mlinovima, jer su pred bankrotom pa proizvodjači (seljaci) ni ne znaju kome da prodaju hlebno zrno, jer im svi živi duguju. Pluton je u Jarcu već neko vreme, ali će još zadugo biti tu, pa sve najgore muke trpi  seljak (na kraju krajeva, velika kozačka buna dogodila se baš kada je Pluton bio u Jarcu). Pluton u Jarcu je pokazao svoju moć i u poljoprivredi, onog momenta kada je firma koja se primarno bavi rudarstvom (!) što je simbolika Plutona u Jarcu, kupila Fidelinku. A ovaj gospodin, ponaša se kao da nam nije ništa. Sa nekakvim entuzijazmom, svakako lažnim optimizmom tipa „biće to sve ok!“ priča kako plan za naredni period (tj godinu) je da se radi na „anukloidiji pšenice“ (mapiranje hromozoma pšenice), i dodaje „To je manipulacija, ali ne u lošem smislu! Evo, zainteresovani su da se uključe u taj proces još i Kembridž i Ukrajina…“  i naravnooooo… Soroš! A onda, kao da ljudi ne znaju ko je Soroš, kaže „Ono što je Djoković u tenisu, to je Soroš nama za pšenicu!“ ili tako nekako…

Mars je u Devicu ušao 11. 11. 2011. I namera mu je da tu bude, ovog puta, mnogo duže nego inače. Pa umesto standardnih 40-ak dana, tu će biti sve do jula 2012. Mi se hranimo Zemljom. Ili, Zemlja nas hrani. Pa kao što je zemljani znak Bika, onaj koji se odnosi na sve zrelo, sočno, slasno, na plodove koje ubiremo i koji sami onako jedri padaju u naša naručja, tako je znak Device još bitniji – jer je to priča o semenu. Zrnu. Kako peska, tako i žita. A kada se i Mars nadje u ovom znaku, onda nam je seme u opasnosti. To je silovanje semena danas, njegova modifikacija, kao i napadanje semena od strane štetočina koje opet variraju od insekata, vaši, preko prirodnih nepogoda kao kada poplave satru prinose ili suša, do onih veštačkih načina uništavanja nečeg što treba da je zdravo – prskanje otrovima, što izbliza, što iz vazduha. To su kradje prinosa, semena, a još jedno seme koje je s ovim u vezi jeste seme kanabisa, koje se može primeniti i u medicini za lečenje kancera i zbog čega će se takodje voditi borba sad. Ovo su istovremeno i akcije tipa, otkrivena narko laboratorija i slično, zaplenjeni krijumčareni lekovi, kao i nova saznanja da su neki lekovi jako opasni.

Poruka je jasna: nisam sigurna da ćemo dočekati izlazak Marsa iz Device, i da ćemo ostati bar na ovoj ovakvoj hrani, koja kakva god da je, još je umnogome bolja od one laboratorijske. Čini se da je vreme da dobro razmislimo o svojoj trpezi u budućnosti. Jer, dok  je Mars u Devici, žestoko, oštro, silno, namenski, sa ciljem – sve to je atribut Marsa, radiće se na semenu i njegovoj modifikaciji. Neko me je na facebooku u komentaru pitao – „A povezanost Marsa sa Plutonom? Sanja, daj nadu.. “ Pitala sam  šta misli, ko je Pluton u toj priči. Pa recimo, baš Soroš. Eto. Oni koji mogu, i kojima se hoće da im se može da hoće. To je vojska. Zamislite vi sad, kako je to užasno, vojna intervencija na hrani. NA semenu. NA prirodi. Samim tim, na čoveku.

Možda teše još dve vesti iz današnje Brazde, da je u Srbiji u 2011. godini u odnosu na 2010. čak 40% veće interesovanje za uzgajanje čiste, organske hrane. Zakon o tome već postoji, kao i sertifikati i zaštita žigom, a pomoć države (davanje novca po hektaru) je neophodna. Nas nisu naveli, ali jesu da ta pomoć u Nemačkoj iznosi 500 evra po hektaru, u Sloveniji 350, a u Hrvatskoj 410. Druga vest je da je od ove godine po prvi put, kaže emisija Brazde, uveden u poljoprivrednim školama predmet “Organska poljoprivreda”.

Ali seljaci će nastaviti da se bune zbog taksa i ucena. Prošle godine kada je Mars bio u Devici, traktorima su blokirali puteve zbog nametnutih taksa. Sada će biti toga još. Vlast će verovatno da menja i uvodi zakone, nove uslove – koji su gotovo nemogući da se ispune, ili jesu ali pod konstantnim dugom. Živelo robovlasništvo kakvo ni stari Egipat nije video. U onom antičkom, robovi su bili robovi i mučili su ih gospodari. Danas, gospodari uredjuju svet da čovek muči čoveka. Rob muči roba. I to je cilj. Služenje, svi smo vojska kad je Mars u Devici, dok se ne otreznimo pa ne shvatimo da je vojska zdravog razume nekako najprihvatljivija. Jer, teši se čovek nakon što je u laboratoriji nešto uradio u šta i sam sumnja (jer svi sumnjaju sada dok je Mars u Devici) da je to bilo “Po zadatku! Nisam ja, već sam samo radio kako su hteli…”  Da… sve po zadatku. I ljudi će u strahu već kako i jesu, da rade sve po zadatku, a onda će izgarati u ljudskoj sumnji pitanja dobra i zla. Verujem da je to najbitnija stvar koju Mars u Devici može doneti. Razum i sumnju. Koji ovoga puta, iz počinjenog lošeg najjače deluje. Pa tek tada, razume ovaj Mars da on hrabrosti da se pobuni ima tek kada nekakvo zlo ili štetu učini. I baš zato što su mu dati sumnja, i još više – stid, kao i potreba da čovek čist ostane – on se zaklinje da nikad više neće! I zna Mars u Devici da nema čoveka na zemlji koji za nešto nije kriv. Koji nekada nije nešto loše uradio, prekršio zakone, pokrao, smestio, šta god.. I zato se naježi svaki put kada pored pandura prodje. Ne voli ni da ih vidi, jer strah i stid zajedno sad progone, možda i od kazne za delo koje je još u najranijoj mladosti počinio, kada je ukrao pumpu sa neke bicikle, ali decenije ne mogu sprati taj jezivi osećaj stida što čovek u njemu nije bio razuman, ispravan, primeran. Toliko je jak taj princip ljudskog, gradjanskog ponašanja i ispravnosti, da sa Marsom ovde položenim, ljudi se najviše boje greške, rizika i kazne. Zato neki od njih baš u policiju i odu, da tamo o redu brinu i ne dozvole čoveku da greši, kome ne bi bila teška robija zbog robije već zbog sramote i grozničavog iščekivanja kazne. Otuda i strah od rizika, jer pre bilo kakve akcije, razum traži da se preispita svaki detalj te akcije, i ako postoji ijedna šansa da nešto krene naopako – odustati. Ako postoji ijedna šansa, da se taj željeni cilj ne desi – čekati bolju priliku. Pa mnogi koji su želeli da odu sa posla ali nisu imali hrabrosti jer je bilo rizično, sada su prikazani ovim Marsom u Devici koji sad njih otpušta. Pljuštaće otkazi ko jesenje kiše, što je kako rekoh, “samo po zadatku”, pa kolega poziva kolegu da mu kaže da za njega više mesta nema, ali će se naći tu i tamo neko i da sam da otkaz. I kada se udari žestoko po  preduzetnicima, što je sve iz simbolike Device, zaista će biti i te vojske, vojske nezaposlenih. Još jedna vojska čeka da krene. Ne mislim na tu globalnu što je dobila dozvolu da se uputi ka Iranu (što će svakako baš taj trigon Marsa i Plutona u narednim mesecima da intenzivira – kao vojnu akciju od sankcija do rata zbog nuklearne moci), već vojska lekara, zdravstvenih radnika, štrajk komunalaca, raznih administracija, a od knjigovodja i računovodja će se tražiti da muljaju više nego što su mogli i da pretpostave, pa opet u Marsa u Devici, u savest kroz užasan strah da se ne bude uhvaćen. Razna hapšenja, privodjenja, od kontrolora u gradskom saobraćajnom do agencije za borbu protiv korupcije, udara na medije (posebno u martu, aprilu i maju), kada će sudeći po tome da će redakcije biti usijane od posla što lokalno što globalno, sigurno biti značajnih i velikih dogadjaja koji plene pažnju naroda. Devica je radni svet, pa svi su u opasnosti. Da ostanu bez posla, da im se firme ugase, da na minimum egzistencije spadnu i onda rade ono čega se gade ili u uslovima koji nisu zdravi.

Pa ima li ičeg hrabrog dok je Mars u Devici, pitamo se, dok gledamo ljude što samo stežu vilice i škripe zubima. Ima! I to je suština ove pozicije, što hrabar je intelektualac i to onaj što je sebe smatrao često naivnim zbog vrlina svojih koje mu nisu dozvoljavale da napravi kompromise, da pristane na nešto mutno, pokvareno. Onaj što je rano morao da gleda znoj i muku svojih roditelja, pa je učio, čitao, zaljubljen u čoveka i željan onog najispravnijeg čoveka o kome je i Niče sa baš ovom pozicijom Marsa pisao.  Jer ovaj Mars baš o čoveku misli nadahnuto i strastveno, o njegovim unutrašnjim borbama dobra i zla, bilo da je čovek profesor ili najveštiji majstor koji je kroz posao toliko ljudi upoznao da je svojevrsni poznavalac ljudskih ličnosti postao, ostajući neprikosnoveno vredan i posvećen kao i prvog dana rada, i sad kad svi kažu da od njega nema boljeg u gradu. Ali onaj koji misli, i kome deca nekada govore da je previše naivan i dobar, jer da nije imali bi oni odavno svak svoj stan, a ne ovako da još uvek dele istu sobu, e taj Mars što je i samog sebe kritikovao za nesposobnost da u realizam pokvareno udje, da prljave igre igra kao i svi, još kada je intelektom obdaren a ne samo voljom da svoje poslove radi besprekorno, on sad najhrabriji biva. Jer, zaljubljen je on u reči oduvek bio, a još više u slovo. Slovo kao seme koje sejemo po papiru dok pišemo. E taj postaje hrabar vitez. Boji se on tuče i da drugoga udari – jer mu nije prirodno da čoveka ranjava, ali zato svu hrabrost i vrlinu svoju pokazuje na papiru ili kada govori. Niko se od njega tome nije nadao, a on baš sad mora objaviti knjigu, ili ako je novinar napisati hrabar tekst, zadiviti snagom intelekta i oštrom kritikom. Pa možda bude pretučen? Baš kao i mnogi novinari i pisci što su bili, a tuča je veština Marsijalna gde sad žrtva biva neko ko samo razuman hoće da bude. Tuča još može biti i oko semena, oko peska, oko autorskog prava, tuča je u gradskom prevozu, tuku se sad i lekari i panduri, i mladići, pa i devojke – jer Devica je ipak ženski znak, što možda objašnjava i to što sve više devojaka odlazi u vojsku, o kojoj će se ponovo pričati (o vojsci). Šinteri kreću u akcije, pa ako niste označite svoje pse, a ovo nije slika besnog psa, jer pas je svakako animalno biće pa samim tim Mars, već je ovo besan čovek. Zato se ovde tuku dve potrebe svakog ljudskog bića. Jedna da ostane uporno razuman i primernog ponašanja, i druga, da nekom razbije njušku kao devojka policajac, koju sam juče upoznala, i sad je suspendovana jer je uzvratila nokautom kolegi koji ju je uhvatio za grudi. Dakle, tuku se i u muriji.

Zato intelektualac, ali samo hrabar, odvažan i častan sada najhrabriji biva. A to sem onih koji zaista pišu i govore, to je svako od nas kada sam sebe iznenadi sopstvenom oštrinom misli koja jedino oružje sada postaje. Misao i reči su oružje, koje će na žalost kod neukih uvek biti psovke i vredjanje. Ali kod uzvišenog duha, to je sada prilika da se ohrabre njegovim rečima mase. Podsetiću vas da baš prošle godine kada je Mars bio u Devici, jedan do tada anoniman čovek, Julian Asange, objavljuje tajna dokumenta Pentagona na internetu. I to je ono jedino, što me sad raduje. Dok čekamo na hrabre koji misle – važno je da egzistencijalni realizam ne zanemarujete, da jasno vidite ono što je oko nas. Ako ništa drugo, ostaćemo zdravi umom i vitalni, a radost oduševljenja uvek živi tamo gde je Mars. Kao u vreme studentskih demonstracija 96/97, kada je poslednji put Mars bio ovoliko dugo u Devici. Pa iako ni tada nismo sjajno živeli, gde god da ste otišli, setite se, u glas se razgovaralo, diskutovalo, oduševljeni i energije puni smo se sastajali i rastajali, kao mali kružoci što neku novu budućnost razumom stvaraju. Zato se okružite pametnim ljudima, čitajte one od kojih imate priliku da čujete jasne misli, duhovne, uzvišene, mudre, a opet, vrlo prepoznatljive. Takve emisije gledajte, jer sam sigurna da će sad biti na medijima baš takvih gostiju od kojih ćemo mnogo toga moći da čujemo, na internetu pronadjemo, a onda kada se sve to sintetiše u sebi, sigurno nećete gubiti ni tren na gluposti, oduševljeni što ste čovek koji je blagosloven razumom i što možete da se kao nikada do sad samoodredite i samorazjasnite.

Ilustracija za Marsa u Devici… naš seljak, ljut, gnevan. A pri tom, razumniji i bistriji od novinara koji ne može ni da bekne.

Ovaj tekst poklanjam svojoj sestri Vesni

Image Source: Walls4

Postoji li red, pitaju se Mars i Saturn bilo da se nadju u dobrom ili lošem aspektu u vašim horoskopima, i bilo da se neka od ove dve planete u svom tranzitu nebom zakači za ovu drugu iz vašeg horoskopa što nam se svima dešava nekoliko puta godišnje… Postoji li pravda, gde su zločini a gde su kazne? Zašto moram da se zaletim i tek kada iz petog puta gotovo bez snage ostanem meni se otvaraju neka vrata? Zašto u oduševljenju gotovo ništa ne postižem, već samo onda kada umirim snagu, kada se stiša bes, kada sam na ivici da odustanem od svega u tom dugom čekanju na akciju za koju mislim da sam uvek spreman. Zar je potrebno deset godina nekakvog prividnog mira i pasivnosti da bih u jednom danu doneo odluku i kao mnogi pre mene, krenuo od nule da gradim ispočetka sve? I zar uvek, baš uvek moram biti u toj borbi potpuno sam? Kako je teško čak i za mene, Marsa ratnika, da izvučem taj Eskalibur iz kamena i krenem u svoje pohode koje odavno prizivam i želim. Pitanja su ista, doživljaj sveta i ljudi je isti – bilo da su Mars i Saturn u dobrom ili lošem odnosu, a ono što se razlikuje je što će čovek sa lošim aspektom često beskompromisno deklarisati svet i ljude kao jedno večito stanje nereda postajući i sam često potpuno beskompromisan, bezobziran, težak i sebi i drugima, svoj život kao borbu u kojoj kreće sam protiv svih i gonjen strahom da ako sačeka, ako proba da bude strpljiv i dodje do tog mira u sebi, zova tišine, da će tada odustati od baš svega jer baš snagu neće imati. Snaga će umreti zauvek, sva moja vitalnost i oduševljenje akcijom, pa otuda je nestrpljiv, večito u nemiru koji ne uspeva da stiša ni onda kada drugima deluje kao najmirniji na svetu. Nemiri ga sopstveni jure a koji su samo jedan strah da se snaga i akcija zauvek ne izgube. Da ne odustane, pa u životu mnogo puta ide glavom kroz zid, beskompromisno se drži svoje volje koja u očima drugih nekada i teror postaje, gola tiranija svih koji ono što on naziva slabošću pokazuju: ljubaznost, dobrotu, uslužnost, poslušnost – pa kada ih zatekne kao da se baš njima sveti što je i sam u strahu da snagu ne izgubi. On mač iz kamena vadi na silu i često ga lomi, kao što često lomi i sve što dotakne jer snaga jedna sad rušilačka mnogo više nego gradilačka kroz njega jurca.  A najviše od svega plaši se bolesti, čak ne ni smrti koliko bolesti da ga ne sputa i ne zaustavi, da ga ne onesposobi za akciju. I zato, kao da će sve to preduprediti konstantnom akcijom u kojoj često i sam primer nepravde biva, u kojoj nekad laktanjem druge ispred sebe ruši, svestan da primer ni za jednu vrlinu nije sem da baš uz njega drugi testiraju snagu svog duha, mira, razumevanja. Pa kao da namerno iritira ne bi li video gde su granice tih tako ’dobrih, čestitih, ljubaznih’ on nekada i najgoru nepravdu stvara, a što su drugi poslušniji bez obzira na teror koji od njega trpe, on još gnevniji postaje jer jasnije nego ikada baš tada vidi šta je to što mu večito nedostaje, što nema, a što svi oni iako u ovom scenariju slabiji i poslušniji vazda imaju – a to je mir, snaga trpljenja. Ima i slučajeva gde čovek sa lošim aspektom najpre trpi sebi slične, da bi kad tad i sam postao netrpeljiv, težak i pun inata da ako već dopušta da ga drugi ruše, da sruši i njih zajedno sa sobom, iako tada žrtva najčešće postaje sopstvene slabosti i nemoći da patnju vidi, razume je ili prihvati, pa postaje on kasnije slab nalik onima koje je mučio.

Medjutim, kada je aspekt dobar, osoba u mladosti često pokaže gotovo slično ponašanje i stavove kao i onaj sa lošim aspektom, jer je mlada da bi razumela snagu patnje,  i moć koju patnja nad ljudima ima. Ali kasnije, kada je dakle aspekt dobar (konjunkcija Marsa i Saturna ima ovu snagu dobrog aspekta jer se kad tad udružuju snaga i patnja, kao i svi ostali dobri aspekti kao trigon i sekstil) , tada kako biva stariji, pa još više iskusniji, pa samim tim strpljiviji, mirniji, čovek biva snažniji da svaku narednu borbu poput generala iznese do kraja. I zaista, ovo je jedna generalska pozicija planeta, gde general nije general zbog viteštva i pobeda (što bi doneo Mars-Jupiter) već zbog istrajnosti i snage, neumorne energije koja se pojavljuje uvek kada ima za koga da se bori. Za uboge, napaćene, slabe, nezaštićene, a najviše za bespomoćne – decu i stare, ili životinje. I tu dodjoh do početka, kako je nastao ovaj tekst, jer inspiraciju mi je dala moja draga sestra, klinički psiholog, i u mojim očima najveći borac za pravdu i prava svih ljudi, ali i životinja. Ona je video koji ćete pogledati na kraju teksta postavila na svoj zid, iako nesvesna da ga to njen Mars iz Škorpiona u trigonu sa Saturnom u Ribama postavlja jer prepoznaje baš u tome snagu svoje misije – misije zbog Riba i samog Marsa koji ovde samo bespomoćnima i ugroženima pomoć daje. Pa mimo svakodnevnog pomaganja drugima, ona je ta koja iskače kroz prozor svoje kuće da razdvoji pse koji se besomučno kidaju, angažuje vatrogasnu službu grada u po dana da skinu vranu koja se zapetljala o kablove koji vise na krovu neke zgrade. Sećam se, tad mi je rekla: „Sister, vrana kriče, vrišti, zove u pomoć, ljudi prolaze i niko se ne okreće…“ Vatrogasci su došli, vranu su oslobodili, a onda je trebalo psetance koje je udario bezdušni kamiondžija i samo prošao dalje na sred magistrale odneti kući pa i ozdraviti onda kada je veterinar savetovao da se pas uspava. Nije dala, kao ni mnogo puta do tad, i spasila je tada još jedan život. Zato ovaj aspekt kao nijedan drugi, daje istinsko razumevanje patnje i borbu da se patnje spasavaju. Misionari koji u misiju ne ulaze zbog umirenja savesti i kupovine optimizma, koji u njoj nisu da bi se duša namirila zahvalnošću drugih i dobila potvrdu da je dobra. Već je ovde svako skidanje patnje drugih u stvari jedno preuzimanje patnje na sebe, a što je više patnje, što je jača svest o Saturnovom večnom vraćanju i nepromnjivosti – tj ma ceo svet da se kroz vekove menja i menja, bolest, patnja, strah ostaju uvek,  i uvek će biti onih kojima je ne pomoć već spašavanje potrebno, pa su baš ovakvi ljudi oni koji dnaas spašavaju bilo životinje, decu, radnike nezadovoljne i očajne, nesvesni (što je najlepše od svega) da time spašavaju sebe, svoju vitalnost, zdravlje, produžavaju život svoj.

Ovaj video je u prvom delu priča o Marsu i Saturnu i kako on u mladosti, a u lošem aspektu na žalost često i na dalje svet vidi, dok u drugom delu imamo integraciju Marsa sa Saturnom, njegovo razumevanje patnje i potrebu da snagu da svakome ko pati i time ga spase.

U aprilu, tokom čitavog meseca, na nebu će se naći u napetoj opoziciji Mars i Neptun. Generacije kojima je Neptun u Strelcu, već neko vreme su izložene kvadratu koji Mars iz Device pravi sa njihovim Neptunom. I ovo neće biti običan tekst. Mars i Neptun koji u konjunkciji zagrljeni stoje i u mom horoskopu u Strelcu, i koji sada primaju trenutno tranzitne pokretačke kvadrate, Mars od Neptuna iz Riba, a Neptun od Marsa iz Device – pišu ovaj tekst.

painting: William Blake

Žica na gitari će pući, ali će biti zamenjena. Ovo je i četkica natopljena bojom, a linije više nisu prave – dobijaju orijentalni smisao, poput talasa. Unose se boje. Popunjavaju prostori. Spajaju obale intuitivnog i transcendentnog. Izvan čulnog postoji i jedan drugi svet, Mundus Imaginalis u kome nema granica, i koji je nedostupan racionalnom, intelektu. Mašta dobija snagu, a aktivna imaginacija kao način komunikacije preko intuitivnog znanja sada govori iz nas. Iako i dalje fizički prisutni, u stvari nismo potpuno tu. Kakvi su to drugi svetovi i medjuprostori koje otkrivamo kada odemo unutra, a ne spolja – ne znam, samo ih vidim, čujem, osećam. Nas neka zaseni vrtlog dubine, koji tek kada nas povuče daje energiju – i to energiju stvaranja. Stvaralaštvo, izmisliti a ne reprodukovati, prvi put nešto naslikati, napisati, odsvirati iz sebe – znači, komponovati. Ovo je aspekt veštine koja se ne uči i ne trenira. Koja je tu oduvek.

To je aktivna imaginacija, “magični međuprostor između misli i postojanja”. Prostor u koji osoba sa Mars/Neptun aspektom ulazi. Nekada sa najavom, nekada ne, samo nadje otvoreni prozor, pukotinu kao otvor u špilji i udje. Problem sa teškim aspektom je što zaboravi da treba i da izadje. Mera. Ključna reč. Vraćanje u realno da bi se ponovo otputovalo. On ne zna kada je taj trenutak, sve dok telo energiju jednu novu ne dobije koja ga nagoni da ustane pa sedne pa ustane pa se kreće ne znajući kuda, najčešće spiralno, vrti se, nešto bi, kreće imaginarno da ga obuzima, da ga opčinjava u tom haotičnom kretanju u stanju poluuspavanom, al’ zapravo to nije san – već trans iako drugima često izgleda kao da se malo čas probudio. Imaginacijom on onda konvertuje unutrašnje koje je uvek vizuelno i u slikama, senzacijama, stimulativno sa energijom koja poput morske struje nadolazi i nosi ga dalje gde će ga preuzeti asocijativno stanje, nered misli koje se povezuju ali ne u rečenicu nego u celinu slike. Ne zna gde je početak, ne zna gde je kraj, jer prirodno osoba ne veruje u početke, krajeve i granice. Zato bira da se bavi umetnošću ili psihologijom ili mističnim, jer je beskrajno. A opet, nije iluzija tada dok stvaramo, nije zabludela misao nego istina iščupana iz konteksta i toliko Istina, da se potraga za celim kontekstom čini kao jedina misija, jedino zaista važno. Iako racio mnogo toga odbacuje, pogotovo u teškom aspektu – nedovoljno argumenata, nedovoljno reda, mnogo haosa, pa opet tu je sve. Tu je uvek sve, ali mora primalac da ume da čita i izmedju redova i da nasluti celinu pre nego što je ugledao detalj. Bez analize i sumnjičave rekonstrukcije. Samo primanjem i dopuštanjem da se primi, udje, penetrira u taj medjuprostor gde imaginarno živi. Imaginarno, nazvano tako od ljudi, u stvari je Stvarno i Istina. Samo akcija kreacije koja iz imaginarnog hrli ka nama kroz nas, poput ogromnog talasa nezaustavljive snage. Imati ovaj težak aspekt natalno (konjunkciju, kvadrat, opoziciju) znači biti rodjen za stvaralaštvo = stvaranje nestvorenog, pisanje nenapisanog, oslikavanje nevidljivog, objavljivanje tajnog. Možda kao Orfej – biti astrolog i mistik, možda biti instrumentalista, naći svoju liru, svoju gitaru, violinu i gudalo, ili klavir – jer i klavir ima žice. Ovo je slikanje, ovo su fraktali u geometriji koji se mogu uvećavati do beskonačnog i sa svakim novim uvećavanjem oni otkrivaju nove detalje. Ili pisanje, pero zamočeno u mastilo, pa slova koja jurišaju poput Marsa na papiru a osoba dok piše, pita se – odakle meni ova misao? Odakle meni ove reči? Trans. Predati se unutrašnjem da bi se izrazili spolja. Ovo je večna vatra, plameni oganj u Jerusalimu, i ovo je svaka žica na instrumentu, ali ovo je i sam čovek što ovaj aspekt ima kao struna senzitivan, kao struna napregnut i to je onaj koji će vam reći da li je muzika dovoljno glasna i da li je svetlo u sobi dovoljno naštelovano na atmosferu koja je potrebna. Majstor atmosfere, majstor transa, zanosa, pa gotovo kao da zavodi – iako često nesvestan toga, svako sa ovim aspektom zavodi druge svojim pesmama, poezijom, slikama, pisanjem, filmovima, svojim stvaralaštvom ili dok zanesen i prisutno neprisutan priča dok stvara svoj svet:

“I must build my own philosophy or else be imprisoned in another man’s” (Blake)

Ali nešto drugo meni sada postaje značajno i važno da napišem. Koliko je tuge u ovom aspektu što je dat kao čist dar, a ipak život u realnom i najprostijem smislu čini nemogućim. Nezainteresovanost za obične stvari, za svakodnevni život satkan od medija, komšijskih razgovora, tračeva, šopinga. I koliko je puta samo bio sažaljevan od običnih ljudi koji ga vide kao da “luta” poput Odiseja, što se preprušen vraća kući jer mu je lukavstvo osnovno dato da motive preispita. Motivi njega zanimaju, osnove i počeci, prauzroci. Reči koje izgovarate za njega su samo tvorevina vašeg srca i bića. On vas dešifruje sa lakoćom i smešta u prostoru od sebe. Ali ljudi ne vide sve to iza, već jednu pojavu, sanjivu i odustnu koja ne prati tok običnog razgovora, koja pita ono što niko ne pita, koja sa godinama sve više u svom domu kao u hramu živi, tu neguje svoju energiju i duh, tu je zaklon, tu je svetilište. Pa sve spolja, sve van, sve extra je ono što u svoj dom ne unosi. Ostavlja na pragu, jer ovo je svaki prag, ulaz, poput Lavljih vrata u Mikeni, ali ovo je i troglavi pas Kerber što čuva ulaze Hada. Ovo su sveti mačevi svi od Ekskalibura pa do mača Aleksandra Makedonskog što preseca Gordijev čvor, jer je ovo uvek rešenje koje da bi se pojavilo, neophodno je uplitanje, da se čovek umrsi, uhvati u mrežu sopstvenih slika da bi ih tek tada iskidao na komade, da se u divljini imaginarnog izgubi da bi tamo tek našao mač, ili ja sa mojim Mars/Neptunom nož na dnu mora na krstarenju pre dve godine – kao da Mars/Neptun šapne čoveku “sad zaroni, glavom duboko do dna!” Pa tako milioni ljudi sa ovim aspektom žive, ne znaju kad će al znaju da će doći taj pravi momenat za zaron, pa ili će naći sebe, ili će naći neku novu istinu koja ih u nove uvek, ratničke, pohode nosi, jer ovo nikada neće biti raDnici već raTnici u transracionalnom prostoru koji svi ostali ni ne slute.

I sve što je potrebno je pustiti. Sve sa Mars/Neptunom dodje i ode samo, ovde se ljudi ne traže, oni se samo pecaju jedni za druge, struje se nekad pomešaju, Mars/Neptun nauči u životu da ništa ne može da drži, veže, jer energiju tada svoju vezuje. Već pušta i dopušta. Vrata se otvore i zatvore gotovo bez zvuka, bez ikakvog treska. Isto tako se i otvaraju. Nema stiska, nema posedovanja – što mlade sa ovim aspektom obično u ljubavi najviše umori, jer se beskrajno vezuju i upliću u zavisničke odnose. Od opijenosti, do zavodjenja i na kraju zarobljavanja sebe, svoje energije u odnose u kojima su postavili pogrešan cilj – da se ’ima’, da se ’zadrži’ nešto što po prirodi ne može da pripadne jer je sveopšte, sveprisutno i ima ga dovoljno da bude svuda. Na žalost, i u kasnijim godinama mnogi ne shvate da je uzvišenost teškog aspekta Marsa i Neptuna zaron u najdublje vode podsvesnog i imaginarnog, otkriti bogatstvo svoje pa ga deliti, davati, postati energija koja se deljenjem umnožava, trošenjem uvećava. A tada ni ljubavne veze ne mogu biti obavijene mumijskim zavojima posedovanja koje će ih samo učiniti više mrtvim.  Zbog toga na prizemnom, običnom nivou ovaj aspekt se može pokazati kao najgori od svih jer može vremenom ukoliko osoba ne počne u nekom trenutku da istražuje svoje nesvesno, da se bavi intuitivnim zannjem, kreacijom, stvaralaštvom nego uporno ostaje u svetu sačinjenom od pitanja „gde, ko i s kim“ ili uporno ostaje zarobljen  u iluzornoj slici svojeg ’ja’ koje ni na jedan način ne razvija već  uznosi do sakralnog kao primer idolatrije i obožavanja sebe  - dovesti do šizofrenog pakla i negativnih misli, potrebe za vladanjem nad drugima, pokoravanjem, dovodi do psihoza, patološkog laganja i td. Ovo nije bilo kakav opijat. Ovo je meskalin, halucinacije gde slike oživljavaju, lizerginska kiselina, aktivna hemijska psihosupstanca, sve što može da se upotrebi i u medicini. Otrovi koji leče i ubijaju. Ovo je hemija, ovo je bivši konzument LSD-ja koji se prvo zaljubio u hemiju, a onda počeo sam da uzgaja i pravi trave i lekove znajući više od mnogih koji su se za to školovali. Ovo su travari, fakiri, iscelitelji koji prvo sebi (zbog teškog aspekta) moraju da pomognu pa onda leče sve ostale. To su oni koji su prvo sebe izgubili pa našli pa pomažu drugima da se pronadju. I u tome je sva misija i veličina ovog aspekta. U tome što kroz ’vrata percepcije’ ljudi sa ovim aspektom prolaze sami. Oni znaju da se neće vratiti isti, uvek promenjeni – i taj rizik što ne znaju da li će se vratiti kao oni koji su spoznali istinu i našli sebe, ili kao osakaćeni i sa psihom koja je otišla u paramparčad, je ono što vredi divljenja ovde sada posebne Marsove hrabrosti da se čovek vine u prostore van prostora, u mesta izmeštena od ovih na koja smo navikli u kojima je on jak i snažan jedino u fizičkom smislu.

Zato je ovo aspekt koji će ljude koji ga nose učiniti blagoslovenim ili prokletim, u zavisnosti od toga kako budu nosili mač koji im je rodjenjem dat na dar.

“The intellectual is always showing off the lover is always getting lost. . .  love is a tree, and the lovers are its shade.” (Rumi)

Zato u aprilu, ali i već sad jer se aspekt oseća u vazduhu, zaronite, otvorite vrata percepcije umesto da kujete zavere, da smeštate zamke, klopke, umesto da svu svoju pan energiju usmerite u ostvarenje nekih ovozemaljskih ciljeva, samo pustite – zabavite se sobom, imaginarnim se igrajte, kreaciju oživite i onda će i ono što je od ovog ovde sveta doći samo. Samo nadjite put to vrata. Najdite put iz lavirinta. Lavirint je ovaj običan život satkan od kuće-posla i trivija, tu je energija zarobljena. Oslobodićete je samo ako je pustite od spolja ka unutra.

Naročito se klonite trivijalnih rasprava, pa još posebno verskih, relgijskih… jer svako je od nas “soul of all souls” (Rumi):

Za kraj, kao mali omaž ali i kao napomena svima vama koji znam da učite astrologiju tek, pa pre nego što upamtite iz tih astro knjiga da „Mars i Neptun u teškom aspektu znači drogiranje i da su to porazi i izgubljene bitke, da su to lažovi i ljudi bez snage“ pogledajte evo ko je sve imao(ili još uvek ima) TEŽAK aspekt Marsa i Neptuna, dakle konjunkciju, kvadrat ili opoziciju u svom natalnom horoskopu:

Richard Strauss , William Blake, Gustav Klimt, Paul Klee, Jean Miro, Ludwig II, Niccolo Paganini, Sergei Prokofiev, Keith Jarrett, Antoni Gaudi, Frida Kahlo, Mikhail Bulgakov, Pablo Neruda, Jean-Michel Jarre, Le Corbusier, Andy Warhol, Leonard Bernstein, David Gilmour, David Brubeck, Handel, Camille Saint-Sains, Beždih Smetana, Igor Stravinski, P. I. Čajkovski, Walt Disney,Stephane Grappelli, Robert Plant, Jerry Lee Lewis, Alan Price, Pavaroti, Steve Jobs, Galileo Galilej, Betoven, Karlos Kastaneda, Alister Crowley, Artur Konan Dojl, Nikola Kopernik, Žak Iv Kusto, Robert Luis Stivenson, Rabindrant Tagore, Will Durant, Goja, Henri Matisse, Florenc Welch, David Bowie, Johan Sebastijan Bah, Lord Bajron, Šarl Bodler, Johnny Cash, Peter Gabriel, Mark Knopfler, Donald Byrd, John Coltraine, Chick Corea, Ella Fitzgerald, John Lennon, Kate Bush, Nina Simone, Steve Ray Vaughan, Jean-Francois Champollion, Martin Heidegger, Karl Jaspers, Gary Kasparov, Nostradamus, Volter, Marguerite Duras, Tolstoj, Charles Bukowsky, Monserat Caballe, Oscar Wilde, Marguerite Yourcenar, Steven Spielberg, Ernesto Sabato, Alber Kami, Truman Capote, Paulo Coelho, Ernest Hemingway, Alexandre Dumas, Dante Aligijeri, H.P. Lovecraft, George Orwel

art-credits: Erica Chappuis

(kopiram sa svog FB profila)

Mars je danas ušao u Vagu, pripazite sve do sredine meseca (sve do 20.) kad bude izazivao Urana koji mu je izbio mač iz ruke, i udari na Plutona – ko da je poludeo pa ne ume da proceni snage. Naročito pripazite na hvalisanje tada, koje lako izmame publika, javnost, okuraži se čovek lako kada ga Jupiter hrabri na slepo kao što sad hrabri Marsa laskanjem – ne preterujte sa Jupiterom koji više podmiće i sapliće sada prividnom lakoćom,pa opet mafija cveta. Šeširić i pin strajp odelce, elegancija što pljačka banke – nekad Dilindžer, danas Oni. I nogu malo sa gasa.. Saturn kaže koči, Uran ga tera u rizik, Pluton sluti zlo. Ne udari na slabijeg da bi ispao laf, a zbog Urana siguran je gaf! Al Mars bi frajer da motor sad kupi, Jupiter ga opet gura, nudi povoljne prilike, opet hvalisavac jurca, a Saturn ga u Vagi slama i neka bude srećan ako od svega prodje sa samo malo blama. Mada ovo najviše liči na neke haose i javne svadje, bog da vam je u pomoći voditelji, dobro je ako vam se gošće za kosu ne dohvate! Mars ulazi u Vagu da bi joj oduzeo snagu. Veze gube snagu, pa kad Mars do Saturna dodje, tada će i Venera iz Raka da pokupi svoje prnje i u kvadrat sa Uranom – bežanija. (sredina avgusta) Ako nije dotle došlo, svadje zbog dece, mnoge žene bi decu sa strancima negde na putu, nekim Kubancima, ovima onima… Voda podstiče plodnost a Venera u Raku bi sada u rizik i avanturu zbog dece samo ili kod plastičnog po de lux grudi da ima iz Marsa u Vagi iz dekoltea da otkrije svoju artiljeriju. A vi što ste sami lako ćete se zaljubljivati, samo ne opsedajte i ne tlačite, posebno ne ucenjujte nego se strahovima pozabavite. A ako ste avanturista, ne budite tašti i ne umišljajte da ste neosvojiva tvrdjava jer nikad ne reci nikad. I tu je glavni trik Saturna, što pušta strahove da kroz Marsa, Veneru progovore. Pretnje i provokacije u javnosti, a šta je danas javnost? Pa, sve.. i ovaj fejsbuk je neka izloženost javnosti. Ko je na sudu, ne pomaže mu ni vudu da izbegne skandale koje prave budale. Zašto pišem u stihu nemam pojma, zbog Venere u Blizancima takvog sam dojma. Saturn je tu da vas na test krivnje i na kolena baci, pa kome su oči na potiljku i dalje – kada dotaknete dno, vi probajte da se odgurnete nogama.. makar kad Mars u Škorpiona udje od 23. avgusta. I daboooomeee, stavljaj kondomeee.

Smatram važnim pa izdvajam pitanje čitateljke u komentarima na tekst ispod o Marsu u Vagi:

Pitanje: na sta bas, bas treba da pripazimo?
Odg: na vadjenje očiju drugima :) opasno, vrlo opasno. zato broj do 10 i nisu drugi krivi sto smo mi frustrirani. mora da smo nekako i sami doveli do toga. posebno u ljubavničkim relacijama svih vrsta.

Žene naročito nemaju takta sada, ludje su od muških, homo histerikuše svoje vrste! :P Lako će i da se pobiju – one mladje, oko muškarca, ili kakve god pažnje. Žena na ženu udarila, a sve može da se konvertuje u seks. Uvek može da se erotizam iscedi kada Mars dodje na Saturna, pa slomite žene drage sebe same, na kolena, na kolena kad Mars dodje do Saturna! :))) Mi smo žene. Mi volimo. Ja volim tebe. A muškarac je stvoren od drugačijih kosmičkih gradja i njegovo je da iz nas, žena, istisne kao iz narandže sok te ljubavi. Da je opustoši, da otme. On je penetrator, eksploatator, prokreator, stvaralac. Sve što iz žene izgnječi je njegovo delo. Zato smo mi – žene te koje volimo. A muškarac – želi. On je gonjen željom, mi ljubavlju. Mi se zaljubljujemo, oni postaju zaneti željom. I to je sve ok. Ali pogrešno je čekati da muškarac voli kao mi što volimo, a to je ono što žene rade… pa dodje dan kada krenu da prebacuju. Da traže, zahtevaju, pogotovo kad Mars sad udje u Vagu – krene se sa kopanjem očiju. U stvari, sve što treba je da se otvorite potpuno, i telo svoje da potpuno opustite, sve mišiće i grčeve isto, i otvorite se za davanje i pružanje, jer samo tako ćete na ovakve tranzite dobiti mnogo više – a i jednu novu sebe možda za uvek upoznati. Medjutim, žene se stegnu. A to je muška fizička performanca. Mi se širimo vi se stežete. Mi se prostiremo, vi ste centrirani. Mi smo posude i upijamo, vi sipate. Mi smo pećine, vi ste speleolozi. Sve je kosmos uredio. I žena je jedino srećna kada je muškarac želi. Jer muškarci žele, a žene vole. Daju se i jedni i drugi. Žene će ljubav nagonski pokrenuti na davanje, muškarce želja na uzimanje. I to je to. Zbog toga, da bi se dala onda ne sme da odvoji seksualnost od emotivnosti. Žena ne može da se preseli i živi samo u svom polnom organu. To nije njena priroda. Ona se razliva. Muškarac se suši i steže. Kako god, ako ste shvatili ovaj status – umećete sa Marsom i Saturnom kad se sretnu u Vagi. :)

Bacila sam pogled na policu malo pre i videla tamo Mars, Neptun i Merkur iz mog horoskopa. Oni su u Strelcu u 3. kući u mom horoskopu, u konjunkciji, a evo šta imamo:

ronilački nož koji sam izronila pre dve godine (Mars/Neptun) pored punjača za mobilni (Merkur/Neptun), desno je parferm – Neptun, levo figurica mog “plavog andjela” (Merkur Neptun). Iza je baš na toj polici psihološka literatura (Merkur-Neptun) a ispod kao što se vidi stripovi Dilana Doga – Mars/Merkur/Neptun u 3. kući. I desno, “Čudesni svet Djordja Lobačeva” sa stripovima Biberče, Baš Čelik, Ženidba Dušanova, Propast grada Pirlitora, sve opet Mars/Merkur/Neptun iz 3. kuće.

Ovo pišem zbog onih koji vole astrosimboliku, kako je ona svuda oko nas. Samo je sve stvar percepcije, i onda prosto počnete da primećujete sve ovo. Naravno da ništa od navedenog nisam svesno redjala da tu bude.

Venera je u Lavu, Mars u Škorpionu. Njihov fiksni kvadrat kojim se odmeravaju poput dve moći neumoljive u svojoj težnji za najuzvišenijim, sasvim drugačijim, nepristupačnom bilo kome, koliko prisutne ostavlja bez daha, toliko i zastrašuje jer svakog časa kao da će se dohvatiti i da neko tu neću glavu živu izvući. Ili će Mars Veneri pružiti tron i oduzeti joj ga onog časa kada joj u blistavim očima umesto gordosti i snage bude iskrila nežnost, ostavljajući je da u godinama sanja povratak crnog viteza, ili će Venera okrenuti u svom ponosu glavu iako joj srce gori u grudima što bi Marsa moglo da razljuti. Kako se predati a da opet borbe ima? Kako, a da otmica nije? Zato su ovo dani kada zaljubljeni mogu imati žestoke svadje, koje u nekim slučajevima mogu do ozbiljnih sukoba dovesti i u sve to što se njima dešava mnogi će sada uključivati publiku, prijatelje, sve se polako pretvara u teatar, a ako su deca prisutna, onda i deca sada mogu biti svedoci ljubavi koja na mržnju na momente najviše liči. Plaši se i on nje i ona njega, plaši se on da je zaista posebna i u svojoj samodovoljnoj samoći možda vredna, ali šta je to što je vredno, pita se Mars kada na kraju gorki ukus razočarenja svaki put čeka, neumitna prolaznost što oduzima lepotu, ili dete koje oduzima ljubavnicu – pa bi on zato da ona sad baš abortira. Ali ako je dete u utrobi žensko, rodiće se uprkos svemu. Sve u Lavu je hrabro na galipolju, pa i ova Venera. Žena generala, moćnika, što želi da obožavana samo od najhrabrijih uvek bude.

Na nebu su u kvadratu sve do početka oktobra (Venera menja znak 3. a Mars 7. oktobra kada se menjaju oboje jer ulaze u promenljive znake)…

Video ilustracija ovog susreta (insert iz filma “Black Swan”)

‘…jednom u životu
dat ću da me zarobi
muškarac hladnog stiska
i čeličnog pogleda.’

(Azra, “Duboko u tebi”)

(scena iz filma “Heat”)

Mars ulazi u Jarca. Već. Nekako mi je protutnjao Strelcem, kao na motoru željan avanture, kršenja besmislenih pravila u slavu slobode, odneo je pobedu na nekim filozofskim bojištima gde se raspravlja o smislu i besmislu, životu i smrti, početku i kraju, odvrnuo do daske Zeppeline i otvorio novo poglavlje. Kada imamo nov mlad jedar, pun snage duh – lako ćemo izgraditi svet. I taman dok je uživao u svojoj neprilagodjenosti, već se bližio kraj autostrade, a vedar nebeski svod kao da se spuštao sve niže najavljujući tminu i težinu onoga što sledi. Morao je da izadje iz starih leviski, i uzme štit, pancir, možda kožne pantalone (kao Pobesneli Maks), ili oklope starih vitezova. Neprijatelji su bivali jači. Oni najmoćniji, koji mogu sve a do kojih je nemoguće stićiu. Oni koji u bajkama žive uvek preko sedam gora i sedam mora i imaju obličje aždaja i raznih nemani. Oni koji su mnogo jači, veći, opremljeniji, snažniji. Oni zbog kojih je na startu ta borba uvek nekako delovala – nemoguća? Možda je zato shvatio da snaga i spremnost na smrt koju mu je u nasledje ostavio Mars u Škorpionu kao i duh koji mu je predao Mars u Strelcu nisu dovoljni bez dobre strategije, bez dobrog plana i bez beskrajne strpljivosti na tih pet minuta u kojima će taktika, čvrsta ruka, hladno srce uraditi svoje i odneti pobedu. Otuda je razvio izdržljivost u najnehumanijim uslovima, i rešenost da ako treba i poslednji u tom maršu ostane. Poslednji Mohikanac. Poslednji preživeli u logoru. Poslednji solunski ratnik na nogama ili onaj koji je Igman četr’es neke prešao noseći promrzlog na ledjima. Miran u opasnosti, kao kamen “što preteć suncu dere kroz oblak” kako to Djura Jakšić reče, i ovaj junak preti tišinom i ćutanjem, mirom i hladnim pogledom. On je u svome ratu sam. Nije prognan, nije otpadnik. On je sam jer samo sebi veruje. Samo sebe iskušava, nad sobom se iživljava. Sebe progoni nekad do manastirskih dveri, nekad do guste šume, nekad putevima Zaratustre, i možda sve do danas nije znao da je i na taj vrh, vrh svake vlasti na svetu došao ne da bi vladao. Već da bi cilj još davno zadan ostvario, pobedu odneo, sve lažno srušio, pretke osvetio. Pa tek kada na vrh dodje on u stvari pravi Mars postaje. Tek vlast, tek prava opasnost i jedini pravi pravcati izazov u njemu bude hrabrost, a hrabrost snagu. Pa bilo da je Eliot Nes ili Al Kapone, Betmen ili Džoker, bilo da je Zaratustra ili Rastko Nemanjić ili Oskar Šindler i general SSovac Amon, ili Banović Strahinja – što svakako jeste, u ovom čoveku su uvek oba ta lika, kao u onim filmovima u kojima imamo jednog dobrog i jednog lošeg momka, dobar je najčešće neki pandur ili detektiv, ali već posle 20 minuta vama se obojica svidjaju, obojica imaju nešto vredno privrženosti, nešto vredno divljenja – kao u kultnom filmu “Heat” sa Al Pacinom i De Nirom, ili u “Killeru” John Woo-a. Jer, ko danas u ovom cirkuskom vremenu “demokratije”  razume Marsa? Marsa i njegovu snagu, njegovu hrabrost, njegovo oduševljenje ratom, borbom zbog stava i principa u koje veruje? Niko! A Mars u Jarcu je od svih Marseva, najjača personifikacija onoga što Mars Jeste. Njegovo otelotvorenje, njegova materijalizacija. To je pobeda svih kupola i krovova sa šiljcima koje upiru i prkose nebesima. To je The Game of Thrones. To je The Lord of the Rings. I svaki junak iz tih knjiga. Svaki predak takav nesalomiv i rešen u genima svakog čoveka koji Marsa ovde položenog ima. Pa bio on pekar ili prodavac, kad tad će zaigrati ulogu svog života u kome čist Mars postaje, kao što se to desilo i glumcu gotovo nežnog lica, Žarku Lauševiću koji Marsa baš ovde ima postavljenog.

To je prezir spram svake lakoće. Lakoća najčešće kod ovih likova vodi u destrukciju i pad, jer je čovek ovde sklon padu ako se sam nije vremenom dizao na noge i postajao sve čvršći. Ako nisu godine uradile to, neg’ mu se “posrećilo” preko noći – pad je siguran. I onda tek nakon pada, nakon zatvora, mraka poroka, bankrota, gubljenja svega – vere, smisla, tek tada se Mars ovde radja. Kada ostane sam i naježi se od slabosti koja u ljudima i svetu živi.

To je muškarac koji živi u arhetipu svake žene na svetu. Onaj koga je svaka sanjala, i kakvog je želela za sebe dok nije odustala prihvatajući neku bledju kopiju, nešto manje jako i hrabro. Ali san o otmici nikad ne umire. To je muškarac koji će svakome od vas oteti ženu samo ako bude hteo. Jer svaka žena ga od svog postanka sanja.

****

Vid mi je poslao odličnu muzičku ilustraciju uz ovaj tekst. :)

… i tekst pesme:

Mars u Vodoliji padne mi na pameti kad gledam ski skokove u Garmišpartenkirhenu, ili nekog superheroja koji će spasiti svet od neke katastrofe. Nekada doduše on doprinese katastrofi, kao kamikaza ili terorista. Nema straha pa prirodno ni nekog hajanja vajnog za sebe i život svoj. Zato, iako je generalno teško živeti Marsa bilo kog u kontinuitetu i konstantno, Mars u Vodoliji je jedan od onih koje je TEK teško živeti.

Biti stalno na ivici… života, razuma, smisla svakako. Ima li smisla? Pita se Mars u Vodoliji. I kako da se zadovoljim bilo kakvom teorijom kad jedino iskustvo u kome sebe stavljam na eksperiment ili na kocku može biti smisao. I taj Bog, i ti svi Bogovi, ljute me jer je svaka religija utrla put pasivnosti, sledjenju nekoga. Ja ne želim da me prate, a još manje da pratim nekoga. Mogu li poverovati u ma kog boga do Čoveka kao boga? Zar na kraju, svi ti ratovi nisu vodjeni ne zato da bi se sačuvala zemlja ili narod, nego da bih sačuvao onog pored sebe. Još dok sam  ulazio u avion koji će me odvesti na neki daleki front, kao u onoj epskoj sceni filma “Kosa”, znao sam da ću se boriti tamo za svoje drugove, braću. Za onog pored mene čije ime ni poreklo ne znam niti me se tiče, spreman sam da dam život, daleko od zemlje, države, ili nekakvog predsednika. Ja ne umem ništa drugo do da žrtvom i svesnom izlaganju sebe opasnosti živim, i nekom humanom principu se posvetim, mimo služenja, a mnogo bliže odgovornosti jer sam ovde, ovde i sad, u trenutku napetom, bitnom, epskom, sad dok ljudima vladaju strahovi ja stupam na scenu. Tu sam da im kažem da je svaki čovek heroj! Da se ne boje, da ne prate, da ne slede drugoga do – sebe! Ali ja to ne uvijam u new age, ja to odavno znam. I nema to veze sa mišljenjem nego iskustvom, zato i hoću da dam primer najpre svoj, i da onda druge u iskustvo uvedem koje će im odati istinu da je sloboda samo ono za šta su se sami izborili! Sloboda nije ništa što vam je poklonjeno i dato. To su slobode koje prezirem, koje mrzim, kojih se gnušam jer su laž. One su trgovina slobodom. Zato sam napet, zato sam spreman za taj skok vekovima, zato sam neshvaćen, zato sam nekada kockar a nekada bombaš, a nekada spreman na podvig poštovanja i divljenja vredan, koje najčešće kod savremenika ne nalazim. No to me i ne brine, jer oduvek sam živeo i delao za buduća pokoljenja koje će to što vi zovete hrabrost, a ja Čovek sigurno razumeti!

I normalno, sada dok je Mars u Vodoliji, večeras na RTS2 u 22h imate priču o njemu u odličnom filmu “The Hurt Locker” koji je dobio i 6 Oskara. Kako gore, tako dole… na TV-u.

U tekstu o Uranu u Ovnu, već sam upozoravala na to da ćemo u tih sedam i po godina, od maja 2010-2018. Biti svedoci većih elemntarnih nepogoda, pre svega zemljotresa i požara.  Jer, dok je u Ovnu on je u kvadratu sa Plutonom iz Jarca, pa se geografija menja. Ne samo pomeranjem, oduzimanjem/vraćanjem granica, već zemlja se pomera… Priroda, oduvek prikazana Jarcem, baš kao i životinjski svet, sada se buni, gotovo sveti i napada. Taj kvadrat Plutona iz Jarca sa Uranom je potreba prirode da vrati sebi svoju slobodu, potreba životinja da se otkinu iz lanaca ili čak suicidne postaju, što će sve češći slučaj biti. Da pas izleće pod auto, da krava stoji na putu i ne pomera se kao da je čekala baš taj kamion da naidje. Živi li suicid podjednako kao i život što živi? Na jednom predavanju sam pokušala da objasnim zbog čega je suicid potreban ljudima i zašto ga imamo. Baš u tom kvadratu koji je sada na nebu, Uran kvadrat Pluton, jer to je arhetipska netrpeljivost Vodolije kojom Uran vlada i Škorpiona kojim vlada Pluton. Ta dva znaka, oba fiksna, dostojanstvena i nepromenljiva u samo jednoj situaciji dolaze do izražaja. A to je onda kada čovek treba sebi ili nekome da spasi život. Tada baš to suicidno što samo iz milošte i straha da stvari nekad nazovemo pravim imenom zovemo – humanost, a zapravo je više od toga, jedna nesvakidašnja i sasvim posebna spremnost na žrtvu. Zar obično nakon takvih akcija ne priznamo sebi i ne kažemo „On je lud!“ Pa bilo da neko skače pod auto da bi spasio psa ili dete, bilo da je to neko u ratu ko pretrčava iz jedne kuće u drugu dok snajperista nišani, bilo da je to kada u požaru tek tada, u tom jednom trenutku baš ovaj aspekt spremnost na rizik daje, pa neki tada sa trećeg sprata skaču da bi preživeli. Suicid nam služi da preživimo. Da damo šansu životu, uvek onoliko koliko je smrt blizu. Što je Pluton bliži, Uran je spremniji. I čitava nauka prikazana Uranom, koja se invencijama bavi, novim tehnologijama, pronalascima, gonjena je samo Škorpionom od samih početaka i korena – gonjena je smrtima i bolestima, krajem, prolaznostima. Kako da toga više nema? Kako da čovek večan život slavi?  Pa pomislite na onog naučnika koji je posle havarije u Fukušimi napisao pismo svojoj porodici i medju prvima ušao u jezgro radioaktivne zone, da bi spasio narod.

Nisam mislila ovakav uvod da napišem, ali slova me ponela, i možda je i bolje. Možda treba da znamo kako sve počinje, jer tekst za temu ima požare. Primetila sam da je u februaru bilo dosta požara. Nije neuobičajeno kada je Uran u Ovnu da negde gori. Pa gorelo je prošle godine svuda. Ne samo u Grčkoj. Cela Evropa je gorela. Verovatno će i ove. Pa ljudi spašavaju ljude, hitne evakuacije,  rizik koji daje šansu da se preživi. Ali individualni, mali požari u stanovima kada se učestaju, onda mi taj Uran postajemo što nema vremena da napravi taktiku gašenja vatre, već da bez misli u trenu pre trena deluje. I zato sam na svom astrološkom pejdžu na Facebooku pitala ljude, kakva je situacija.. ima li ljudi kod vas požara? Evo nekih odgovora:

- Meni se skoro, dok sam spavala, kvarcna grejalica sama uključila i počela da varniči.. srećom sam se probudila
- Ja sam prvog januara zapalila carape na svecu.  Malo je falilo da se prosiri,jer su pale na sveću.
- Keva (jarac) umalo upalila kuću. to bilo prošle nedelje utorak čini mi se. uključila šporet i prilegla da se odmori.
- Nisam nista zapalila ali sam nekoliko puta opekla prste na drvenom kaminu i to bas dobro opekla,imam ranu jednu bas dobru
- Imali pozar pre mesec dana, upalilo se kupatilo od grejalice
- Sanja, meni se zapalio tamjan na ringli prije neki dan, buknuo i zagorio tako da sada ne mogu to nikako da ocistim. Kada god upalim sporet stan mi mirise na crkvu
- Nisam zapalila stan ali “ža dlaku šinko”, ringla koja iz nepoznatih razloga ne može da se ugasi i ostala tako uključena čitavu noć i čitav dan!!!!
- Danas je bio pozar do Makarske , netipicno za ovaj period godine, srecom saniran .
- Moja drugarica u podznaku Strelac, je pre 10-tak dana ostavila dete kući a čuvao ga deda. Umalo nisu kuću zapalili. Odjurila kući s posla kao munja. Zanimljivo. U vranju se juče autobus zapalio. Srećom nema povređenih.
- Zapalila lampu i kapu koja je pala preko i čarape takođe cigarom, i to još na sebi
- Bio je kurcšlus na banderi sa gomilom kablova..i požar koji je, kažu vatrogasci, trebao da zahvati našu kuhinju, nekako se prebacio na kuću preko puta i spalio celu levu polovinu (kuće). Požar su gasili od 3 do 5-sitni sati. Inače, ne znam zašto, stalno proveravam grejalice, šporet i smederevac.
- Zadimili celu kucu, sreca pa se alarm upalio na vreme , to nam se ne desava cesto a proslog meseca dva puta
- Juce je mojoj koleginici koja je strelac,puko bojler u kuhinji,sve poplavio.
- Jucer je jedan dečko kod nas zapalio brdo , aktivirao dva kanadera i helikopter
- Mojoj drugarici koja je vodolija je iz cista mira pala pegla i zapalila vrata,dasku,zid….prosle nedelje
- Mom dedi (riba) se zice dalekovoda srusile na stalu pocetkom februara
- Zaboravila ugasiti svijeću u lampi sa eterričnim uljem otišla van, nije bilo požara ali sve ispod lampe se speklo, žali bože noćnog ormarića u boji trešnjevog drveta , nema stolara koji će to da uredi
- Ja sam se sama čudila jer mi se to nije nikada dogodilo da sam na mjestu gdje radim u 3 dana spalila dekicu dvaputa i papire i opekla se dvaputa zaredom. Zaista je bilo jako čudno.

image by Emmanuelle-Pidoux

-          Mojoj drugarici koja je vec nekoliko meseci u Njujorku se zapalilo kupatilo u februaru, u stanu u Beogradu ej, kupatilo. Poverila mi je stan na cuvanje, moja obaveza je bila da stan obilazim povremeno, u jednom trenutku zove me njen komsija i kaze da hitno dodjem, otkljucam stan, da se iz njenog stana oseca dim, a oni su vec pozvali vatrogasce. Stigla sam za desetak minuta, kupatilo je bilo u plamenu. Zena je sve iskljucila iz struje, ostala je misterija sta se desilo i kako i zasto se kupatilo zapalilo

-          E da i ja sam upalila svoju kucu, tacnije 6. marata i svi smo zivi ali ima stete. Letos sam takodje imala manji pozar

Šta je zajedničko? Sve ovo može da se desi bilo kome, pa nije loše da se ovim tekstom svi (uključujući i mene) podsetimo da cigareta, tamjan, vosak, ringle, pegle… mogu biti opasni više od slučajnih opekotinica.

Medjutim, važno je sledeće: Uran je u Ovnu i to su požari. Mars je od danas u Ovnu pa sve može da intenzivira, i sa Marsom u Ovnu se sve brže širi, i uzbuna je veća. A kvadrat od Plutona u Jarcu osim što može biti „izgorelo do temelja“, takodje znači:  sve staro i dotrajalo može lako biti uzročnik požara, kao ove bandere i žice koje neko gore pominje.

I ovo je tekst o tome. Tekst upozorenje, da obratite više pažnje jer požari su u vazduhu, u nama. Gorimo od potrebe da dokažemo sebi da nam je stalo da živimo. Kvadrat Urana i Plutona, u opasnosti kada smo i kada preduzimamo akciju da se spasemo ili nešto spasemo – da budemo humani ili heroji, da budemo onaj Uran koji rizikuje i tek kada sve prodje bez snage ostane, skrhan strahom dok se bori sa suzama svestan tek tada šta je sve moglo da se desi, ili šta se dogodilo.

Vodite računa. Neće ovo skoro da prestane, gotovo da je tek počelo. I ako vam sada u ovom tekstu fali podatak do kada će da traje, rekoh na vrhu, do 2018. S tim da je uvek najintenzivnije u periodu Ovna (mart/april) i dok je Mars u znacima srodnim temi Ovnu, Lavu… kako god, sve dok odlazi na kuršulse i kvarenja električnih uredjaja (jer mora na nešto) dobro je. Tehnika, elektronika (Uran) mora da umre (kvadrat Pluton)od dotrajalosti ili je prosto loša.I to je to. Nemam ništa više da dodam na ovu temu, osim da se zahvalim svima koji su ovom prilikom koautori teksta – ljudi koji su ostavili svoje komentare na temi o požarima.

Mars je u Blizancima i biće tu do 13. jula.

Lično, volim ga u tom znaku jer mu je srodan, Merkuru je srodan Mars koji mu je i te kako potreban za akciju i sprovodjenje misli u dela. Dobro i jednom i drugom otuda sa ovom pozicijom imamo epske krimose, vladare, advokate, hakere, sportiste sa izvrsnom strategijom, obaveštajce, sjajne hirurge i genijalce, što otkrivaju tajne i dobijaju svetske nagrade za doprinos napretku ljudskog uma. Matematika je misao, matematika je osnova i baza ali tek kad se uznese na jedan skoro pa filozofski nivo. Percepcija oštra, ali kod mnogih ljudi na žalost sve to ostaje na najprizemnijem nivou tračeva i opakih misli kako nekog zavrnuti i prevariti. Trgovci i komercijalisti ga tu imaju, dobri u svom poslu ali tuga što se nisu potrudili na vreme za nešto više, jer i bez škole Mars u Blizancima vrhunski stručnjak postaje. Mnogi zato i nemaju neke škole, ali imaju dara. Kod onih ishitrenih zato ovaj period može doneti konflikte i zaplete, tračeve i provokacije – što nas ovde ne zanima, jer to što ste provalili nekome u mail ili naslutili dobro neku akciju i stali joj na put na prizemnom nivou je tuga ovog marsa ako od toga kosmos nema neke koristi. A kosmos ima onda kada je doprinos vaše pronicljivosti kredit kosmičke ideje o čoveku koji preskače stepenike i zateže moždane vijuge poput čivije na gitari koju opet, mnogi sa Marsom ovde sviraju. Ovo i jesu čivije, jer je ovo napetost uma kao normalno stanje u kom se oseća dobro. Kako se opusti i prestane da sumnja tako se upetlja u kolotečinu nesklada jer je priroda njegova da bude napet i spreman. Da računa unapred na prepreke i smicalice, da ih nanjuši mnogo pre svih, da dijagnostikuje mogući peh i gde je najslabija karika u lancu. I u tome je nesvakidašnje dobar. Zato svi, bez obzira imamo li ga ovde ili ne, ovaj period treba da iskoristimo za mišljenje, da zategnemo čivije svojih misli i napeto se bavimo nekim svojim poslom koji uključuje misao i podrazumeva hrabrost. Bez hrabrosti Mars je ovde napor dosade koja se u svakodnevnici kod miliona sa ovom pozicijom Marsa ponavlja iz dana u dan. Zna ovaj Mars da svi mi nosimo neki kvar, kao automehaničar najbolji i avioinžinjer koji zna da statistike nesreća u saobraćaju su njegova “smrt” protiv koje se bori da saobraćaj bezbedniji bude, ali isto tako zna da potpuno bezbedan neće biti nikada. Ovo je svest o opasnosti potencijalnoj koja se može samo posvećenošću i oprezom, mišljenjem prevazići, i sa velikom spremnosti na hrabru akciju. Ovo jeste hot line i svaki sms, čet kojim se ugovara seks ili neka opasna akcija, pa i human trafiking je ovo, i putevi droge, oružja, pa samim tim i napetost svih obavestajnih službi i policije koja traga i prati, prisluškuje. Ovo je uvek takvo neko lice, ali u civilu, ne u uniformi. A umovi koji stvaraju i otkrivaju, u ovom periodu ruše sami svoje teorije, jer vide mnoštvo prepreka koje u oduševljenju ranije nisu videli. Sada vide sve što sumnju budi i tera ih da misle oštrije i pitaju se, da vode žustre dijaloge sa sobom. Ovo je otkočeni pištolj, jer je napet, a pištolj je napet samo kad je otkočen i spreman. Opasnost razumnima i jakima, od ljudi koji su u strahu a koje oni baš uvek previde i ne uzimaju za ozbiljno. No baš takvi nejaki ih otkucaju, predaju, ubiju, podmetnu im. Strah ovaj Mars ne poznaje, i ne ume zato da ga prepozna, već dok sedi sa čovekom koji je u strahu on vidi njegovu zbunjenost ali je čita kao lukavstvo ili prerušavanje, glumatanje. Ne vidi strah. Zato nekad izvuče deblji kraj.

Počelo je leto. Kalnedarski, nebeski, hormonski. Sunce dok je u Raku – mašta podstiče lučenje hormona, otuda su Rakovi fantasy addicted, a i svako od nas u julu oseća kardinalnu vodu, stvaralačku, prokreativnu, inicijatorsku. To je voda u kojoj devet meseci rastemo, to je voda života jer je tu Sunce. To je i voda kao more, kao bazen, kao znoj, kao vlažan i dug poljubac na rivi pod sjajem punog meseca, kao pune čaše i pune oči koje cakle od suza. Duša puna, prepuna. Staklo se lomi, tečnost preliva, kafane i vinarije ne zavrću slavinu, samo toče. Ali ove godine, jul će nas Rakom preplaviti. Osim Sunca, tu su već i Merkur (link za tekst o Merkuru u Raku), Jupiter (koji za 3 dana ulazi u Raka), a od 15. jula i Mars. ‘San letnje noći’ bi više odgovarao Mesecu u Lavu u 12. kući, dok je ovakva slika na nebu jedan prenatalni vapaj iz utrobe i nesvesna potreba da se u tu istu utrobu vratimo. Praiskonska potreba da budemo nevini, čisti. Ovo je sigurno svaka tužna pesma koja upućuje gnev ka životu koji je trebalo da bude dobar prema nama, ali on nije i zato:

“Mother should I build the wall?
Mother should I run for President?
Mother should I trust the government?
Mother will they put me in the firing mine?
Oooh ahh,
Is it just a waste of time?”

(Pink Floyd – Mother)

Ali vreme prolazi i čovek ide, odrasta, stiče iskustva, voli, mrzi, vezuje se, odlazi, uspinje, pada, laže. Sam je. Ni majke nema više da ga privije uza sebe, a možda je nikada nije ni bilo. On je isti onaj dečak (“I’m just a poor boy and nobody loves me, he’s just a poor boy from a poor family, spare him his life from this monstrosity”).

art-credits: Igor Morski

I on čeka dobro da se desi, ali ne ume da ga vidi više.

“Is this the real life?
Is this just fantasy?
Caught in a landslide
No escape from reality.”

Oslepeo je unutrašnji vid jer je duša u ožiljcima ogrubela kao i sve što hiljadu puta zarasta. Čezne za svojom čistotom. Za svojim izvorom dobrote. Ali saznaje negde usput čovek da takav Život neokaljan i blag nikome nije dat, pa baš zato Mars ulaskom u Raka bi da polomi sve čaše dok ne vidi krv, jer nema dobrote više na svetu. U stvari, da li ju je ikada bilo, ili smo samo brižljivo bili umotani u posteljicu života i čvrsto vezani pupčanom vrpcom za majku i sve pseudo majke u partnerima, prijateljima, državi kao majci, uzimajući zaštitu koja je bila samo opna da ne vidimo svoje pravo lice. Ko smo? Zar je moguće da smo zli? “Ja nisam takav!” Koliko puta čujemo sebe ili druge da izgovaraju ovo. I to tako, da nas niko nije ni pitao. Kao da se unapred branimo mogućeg sudjenja.  Strah koji progovara, koji želi da veruje da u sebi ne nosi zlo, ni zrno zla. Ali onda, sasvim iznenada baš on – taj lik tako dobar,čini zlo. Manje ili veće, verbalno ili delom, ali ga čini.  Jer čineći ga drugima, sebe uvek unakažava nemilosrdno, slab da se izbori sa životom koji zahteva i gordost i borbu i nemilosrdnost ambicija, tiransku volju, nalik Suncu koji nam život i daje. Ali kako kad on nikada nije bio čovek Sunca, već Meseca.

“Mama, ooo (anyway the wind blows)
I don’t want to die
I sometimes wish I’d never been born at all”

(Queen – Bohemian Rhapsody)

Medjutim…

Kada bi se samo setio svih životnih dobiti i sreća na kojima su mu zavideli, onih toplih letnjih večeri kada je smehom punio život, onih fantastičnih reči koje je urezao u srce i nosio kao veru u ljubav i sreću, i onih magičnih očiju koje su ga duboko u stomaku uznemiravale i zbog kojih je bio zahvalan što je živ, što ona postoji, što ima ljudi na ovom svetu pa je tako lud od sreće izlazio napolje i grlio ljude srećan što su tu, pa od sreće čašćavao ture pića, gradio dom svoj i bio srećan što nas je toliko na svetu, toliko, da potraga i lutanja sva, sva čekanja i samoće vrede zbog tih očiju. Pa vam je tada, onako najiskrenije kako dete samo može poželeo jednu istu takvu ljubav. I kada bi se samo setio mirisa doma i onog najprijatnijeg vibriranja pod kožom kada bi se noću pod sjajem uličnih svetiljki vraćao iz daljine u rodni grad koji će kasnije pljuvati i vredjati, razumeo bi svoju nezahvalnost koja ne ide iz gordosti i taštine, već jedne možda najpokvarenije ljudima date osobine da nam dobrote i ljubavi i sreće nikada – ali nikada nije dovoljno! I umesto da smo zahvalni na onom piću koje smo popili na račun kuće u nekom lokalu a da neznamo ni zašto, i onoj ruci koja nam je pružila zagrljaj ili ma kakav spas, eto nas gde besnimo, poput besnih pasa što ne dobijamo još i više. Pa još razulareno vredjamo život sam, psujemo ga “Jebem ti život!” je njegova omiljena psovka, iako ne zna da baš on najmanje razloga možda ima da je ikada izgovori! Samo li mu ponudite jednu fiktivnu trampu da vi dobijete njegov život a on vaš – videćete smešak na njegovim usnama koji odaje ovog starog licimera u svakome od nas jer na tako nešto nikada ne bi pristao. Videćete nezahvalnika, u stalnoj potrazi za izgovorima. Žrtvu, u stalnom progonu krivaca. Videćete inat deteta koje samo sebe od rodjenja kažnjava jer ne umeda izadje iz materice, da se rodi i baš sve to što oseća stvori – već iz mraka napada i kritikuje jer mu ga drugi nisu stvorili.

Zato je vrlo važan jul, jer će nas emocije preplaviti i biće sijaset scenarija u kojima se možemo osećati kao žrtve. Gotovo je komično da BusPlus baš od dana kada Mars ulazi u Raka uvodi strog režim, kontrolora na jedan autobus, pa eto dece koja vuku svoje nevidljive pupčane vrpce i idu od 15. jula u rat protiv BusPlusa, umesto da ljube i vole i stvaraju. Naravno da mora tada doći do trigera za masovna okupljanja, demonstracije gde narod trpi udarce, a u svetu nekad državu zameni i proroda – na kraju, zar priroda takodje nije majka koja je gnevna i ponekad sklona abortusu! Pa ne čekajte u Amerikama i kriznim područjima da taj kovitlac, talas, šta god dodje i da mu se inatom suprotstavite jer ludačka je hrabrost Marsa u Raku – to je hrabrost u fikciji i nerealnim situacijama da se hrabrost dokazuje.  A sve ide iz arhetipske potrebe da se majka umilostivi, bilo priroda ili država, da nas uzme nazad duboko u svoju utrobu i obmota onom posteljicom koja je šaputala da će sve biti dobro. Tu se dobro ranjava, tu se dobar čovek sprema na bacanje u smrt kako bi sve majke na svetu kaznio jer nema brige ni nege ni ljubavi. Jer apatridska je njegova sudbina dok u duši patriota i zaljubljenik u one uspomene koje samo u njegovom zavičaju žive želi da uništi, da satre i udavi. Pa mrzi zemlju svoju. Pa prezire ljude svoje, a trebao je biti vodja. Trebao je biti on onaj koji je iz ljubavi najpatvorenije ka ljudima krenuo rešen da ih spasi. No evo ga gde pušta da ga ljudi razapinju i gotovo da likuje kada ga kamenjem gadjaju. Ima nečeg egoističnog i u tome što je Isus znao da će ljudi biti krivi jednog dana što su razapeli dobrog čoveka, pa baš tako i on sada gotovo uživa u linču i pušta da traje. I to je upravo ono što će se mnogima dešavati, da ni krivi ni dužni budu napadani, i ljubav njihova prema tom bolu neprihvatanja, neprepoznavanja, mada potpunoj prividnoj jer mu ništa na svetu neće pomoći da ljude ikada istinski omrzne, kao ni majku, kao ni zemlju u kojoj živi.

A put postoji. Zahvalnost za ljude oko njega koje on i dalje ne vidi da su mu prijatelji i gotovo porodica jedna, već uporno priča o svojoj apsolutnoj samoći.  Zahvalnost za snove, za darove kojima obično u umetnosti, muzici, spisateljskom inspiriše mase. “Ah.. ne.. Kakav talenat! To ne vredni ništa!” reći će vam, a možda i razume da je samo on oduvek bio onaj koji je u ime naroda govorio, u ime života stvarao, u ime porodice kod sebe sakupljao razne likove, ili im pomogao, ne da bi bio on prihvaćen, već da bi druge naučio da nikada nisi sam. Da bi drugima stavio do znanja da je porodica tamo gde su tvoji ljudi, da bi ih oslobodio te iluzorne i ograničavcajuće, hendikepirajuće potrebe da se majci vrate, da se pod majčin skut sakriju već da joj večito na životu budu zahvalni. Oni su nekad majke i to velike majke koje hrabe, brinu, daju, vole, spašavaju, ali tek kada se oslobode gneva, kada patnju i bol pretvore u dobrotu i ljubav koja iz njihovih očiju uvek, ali uvek jasno se očitava. Čak i kada zlo čine, to je i dlaje odsjaj zalutale duše koja nije prigrlila život, čekajući da život prigrli nju, pa se besom okovala. Ali da do toga ne bi došlo, prigrlite život i svoj san. Ne dajte da vas ubede da ste nerealni, da ste naivni ili glupi što imate svoj san.

Jupiter je zato tu da svakoga od nas osnaži, da veru u dobrotu vrati, da mač u ruke uzme i umesto da sudi svetu, ovog puta – preseče pupčanu vrpcu u Raku i konačno udahne život. Blagosilja Jupiter sada svakog ko to bude umeo, ako nije već, a ko jeste – eto vas da baš ovakvima oko sebe pomažete da se poptuno u plodovoj mutnoj vodi ne udave.

Čuvajte se sada samo sebe. Sve se sada doživljava lično kod onih koji tu kolevku još nisu napustili. Ovo je razbijanje kolevki, ovo je odvajanje i čupanje iz utrobe (slika abortusa i pobačaja pa trudnice neka miruju) ali arhetipski potreba da ne čekamo na život da se desi nego da ga “desimo sebi”. Možda ćemo razočarati roditelje, možda su od nas očekivali više – ali tek kada nam to ne bude bio problem, kada metaforički ubijemo oca i majku u sebi (kao u svim bajkama i mitovima) i uspemo da ih šokiramo, da uradimo nešto svesno i željeno što znamo da oni ne bi podržali, život se dešava u svoj punoj snazi, do tada smo samo prosjaci na pragu života sa koga nikako da se mrdnemo. Biti svestan je prva pomoć, jer tek svesni mogu uhvatiti sebe u samosažaljenju i istog časa ga pretvoriti u sreću i radost individualizma, slobode i vriske poput one na toboganu na koji život u stvari najviše i liči. “Život je kao bombonjera. Nikad ne znaš šta ćeš da dobiješ” kazao je Forest Gamp pre neko veče na TV-u, ali baš to je ono što esenciju i klicu života sada i čini moćnom. Ta tako divna neizvesnost, kao u vreloj letnjoj noći na nekoj obali dok uzbudjenost raste kao  kod najžednijeg dok mu konobar smireno toči vodu i ne sluti na grč u njegovoj ruci spreman da u jednom gutljaju sve u sebe ulije. Te žile života koje pulsiraju i kada mu se (životu) rugamo. Žedj za životom kome na putu stojimo samo mi.

• Inače, što se BusPlus-a tiče, stvar je jasna. To je put kojim se dalje jedino ide. Neće se sigurno vratiti staro vreme, niti papirnate kartice za prevoz. Vremenom će stari i nezaposleni i oni kojima će život u prestonici sigurno postati preskup i neizdrživ otići iz grada – Uran u Ovnu 90 PLuton u Jarcu je to. Gradovi ostaju zaposlenima, da rade i privredjuju i donose gradu. Zaposlenima, situiranima i onima koji mogu da podnesu da u njemu žive. To je ono što će biti. Zato je borba za pravdu i protiv sistema – verujte, samo otisak prošlog vremena i prevazidjenih ideologija. Sada je nastupilo novo vreme u kome se čovek bori za drugog čoveka. Vreme humanosti i individualizma. Svako ko je pomogao sebi, pomaže dalje drugima… ako mu dozvole.

Pored već ranije rečenog za Marsa u Raku, probajte da pre nego uskočite i nekog “spasete”, zauzmete nečiju strana i glumite mu bodygarda ili drvenog advokata, samo malo odvojte vremena za sebe – pa se priupitajte ko je to vas tako naljutio pa je lakše to filtrirati u tudjem procesu nego u svom? Oh kako je lakše savetovati drugoga da zastupa sebe, dok sami to u svom životu ne umemo. Zato, ovo je vreme kada pucaju po šavovima svi oni što ne umeju da kažu “Nisam zainteresovan” ili “Neću”, “Nije mi do toga sad… želim nešto drugo” nego ga uvijaju u “Ne mogu” pa lažu dalje nalazeći neke dovoljno teške razloge, a onda na kraju pristanu jer lakše im je da odrade i to pa se posle udovoljavanja drugome posvete sebi (što uglavnom ni ne biva jer budu umorni il’ istrošeni) nego da jasno povuku granicu i jednostavnim jezikom rečeno, BUDU JASNI. Otuda svi ti prigušivači kojima nespretno pokušavaju da ublaže svoju negaciju, ma na šta se ona odnosila. “Da se ne uvredi..”, “Da se ne naljuti..”, “Da ne misli da je nešto lično..” pa tako pravda čovek svoje prigušivanje jasnog, a onda kad više ne može pa prsne, ma kakvi.. eksplodira i onda nabije na nos sve na silu uradjene stvari koje pripiše kao svoju žrtvu, svekoliku misiju, onaj drugi s razlogom se pita “Ko je ova osoba, iako mesecima provodi sa mnom dan za danom?” Pita se gde nestade ona ljubaznost po defaultu, ona uvek nasmejana faca dobrice, a tako lažna jer sebi pravo da čovek koji oseća i sme da bude u negaciji ukida. Ukida pravo na ljutnju, na “Ne” i “Neću”, koje samo da je u pravom trenutku bilo rečeno, bilo bi rečeno uz isti onaj osmeh koji bi samo tada bio osmeha za sebe, kao odlikovanje hrabrosti jer smem sebe da zastupam i što znam kako se osećam. A ovako, “sve ja mogu i da, bašđ sam hteo da vam pomognem” a onda kuka na sav glas kako njega niko ne spašava… Dakle, manje infantilnog egokratizma, manje šlihtanja i tog lažnog samoljubivog dobročinstva, nego pomozite kad rešite i kad ste stvarno za to raspoloženi, a kad vam se ne pomaže drugima, to je zato što ste sebi potrebniji i zar vas je neko toliko baš ubedio da je to loše, da na to ni da pomislite ne možete?
Učili nas, jeste, i majka, i baba, i deda i učiteljica da budemo dobri i vaspitani i da je vaspitanje da se “vrati istom merom”, ali šta ako niste ni tražili nešto što vam neko nudi i dobrovoljno pomaže? Zato zahvalnost i lep osećaj humanosti i ljudskog umesto “revanšizma – moram da se odužim, uzvratim istom merom” i sl. Stižu nas dakle bičevi, korbači koji će nas sada dok je Mars u Raku lako uterati u to gotovo patetično da nervira osećanje “mene niko ne voli ni ne razume, mene niko ne vidi, mene niko ne pita kako sam”. Pa, vrlo je prosto. Kad sami sebe ne pitate kako ste, i ne ponašate se u skladu sa tim, zašto bi neko drugi nagadjao, kad ionako vi ste uvek dobro. Nastavite samo tako i pući ćete od nepravde u narednom periodu, a koja nije nepravda. Sem one koju uporno nanosite sebi. Zato evo sad ovog trenutka, pitajte sebe “kako ste” i šta od sebe želite da budete srećni.
Jer najveća zamka ovog Marsa je ta da vaša sreća zavisi od drugoga. Da ako bi se on promenio ili ona, ako bi se svet promenio, ako bi na poslu ovo ili ono – vama bi bilo dobro. Ne gubite vreme. Iskoristite ovog Marsa da jednom zauvek završite sa tim obmanama u kojima su svi krivi i loši, a vi ispravni, jer sledeća šansa vam je za dve godine otprilike. I čuvajte stomak od sunčevih zraka, a žene će se mahom gole sunčati ove godine, pa u toplesu ono bar sigurno – te grudi se crvene, pa povedite računa. Jupiter je isto tu, lako se pretera.
Emocije i seksualna želja se sad teško razdvajaju, pa neke potencijalne avanture jednoj osobi će značiti avantura, a drugoj prava ljubav. Onaj ko voli ako bude jasan, možda preusmeri stvari, ali ako samo sanjari i čeka da ovaj nešto uradi jer “ako bi on sad rekao ili uradio to i to.. onda bi to značilo ovo ili ono” – odustanite od takvih mind trikova. Iskoristite leto, lepe ljubavi donosi, možda ne trajne, ali intenzivne, što ključaju podno stomaka jer silna je ovo želja za fizičkim spajanjem, pa i snovi su vlažni a kamoli na javi. A što je želja jača – jači je i strah. Ako budete konvencije upotrebili kao pancir, tuga vas čeka iza ćoška koju ćete lako kao i do sada konvertovati u ljutnju na partnera. A ako se manete konvencija, i pratite srce, jasno izgovorite ono što možda nikada niste, doživećete sveprisutnost sebe u životu.

Ovo je insert iz filma “Jedan čovek i jedna žena” (Un homme et Une Femme) Monolog i jedan čovek koji želi da se usudi da prizna ljubav. O čemu pisah…

The Librarian, a 1556 painting by Giuseppe Arcimboldo

Jesen je stigla u moj kraj, a sa njom i majstori. Jeste. Nije svakome jesen da se podvuče pod ćebe ili u koliko god naporan kancelarisjki ambijent. Neko radi na otvorenom dan-noć. Evo kopaju mi pred vratima, menjaju neke cevi, šta li, a komšiluk se još buni što ovi rade i nedeljom! Al’ ne što nije ljudski i korektno da čovek nedeljom radi, nego što mu buku pravi. Pa niko da se seti da ljudima kafu skuva, doturi neko pivo, samo psi rešili da im društvo prave. A šta je čovek, i šta je rad, i šta je ponos – ovaj Mars bolje zna od ostalih. Nekako, ono što ti nedostaje i ono što ti muku stvara najbolje znaš šta je. Pa tako, naizgled samo skroman i u stidu poput devojke koja prvi put izlazi u grad i sumnja u svoj izgled, ni ovaj Mars glavu puno ne diže, ni pogled sa svojih cipela. A daleko od toga da je zadovoljan. Bilo da je majstor, intelektualac ili kakav stvaralac – nezadovoljan je od rodjenja. Sve što pipne kao da samo sebi posao napravi, i sve što zna – čini mu se da bi moglo još i više i da nije dovoljno, pa tako bez entuzijazma i vere postaje princ sumnje, vitez propuštenih prilika, kralj detekcije koja narodu – a ne njemu – koristi. Zato to i jesu najbolji majstori svih zanata, vešte ruke i detektivske logike, dobri lekari, precizni mehaničari, analitičari, slovoslagači.. Ah da, to zanimanje odlazi u prošlost kao i mnoga zanimanja ovog Marsa. Pa kako da ne bude nezadovoljan… A nekada, baš on je kosio i vodu nosio, on je sejao po vrstama, postajao agronom onda kad to nije bilo popularno kao danas što se svi kao razumeju u farme, zemlje, poljoprivredne proizvode. A on je upisivao poljoprivredni onda kad su se mladi gotovo stideli da kažu da studiraju poljoprivredni. Stid je njegov pratilac. A da bar ima čega da se stidi takav majstor, takav poznavalac struke, knjiški moljac i šta sve ne, al ne vredi. Stid je sa slugama stigao medju ljude, pričaće vam, i ta nemoć da iskoreni slugu iz sebe, poslušnika koga prezire silno koliko i rad sam, čini da i danas on najbolji medju podredjenima jeste. Večiti vitez, nikad kralj. Patricij il’ plebejac, zagledan u staleške razlike i sve nepravde što otuda idu. Tužan zbog oca i svih predaka što behu primeri poštenja onda kad su svi oko njih grabili i prisvajali, čini mu se na tren da je i otac trebalo tako da postupi.. pa opet,zna da i njemu kad bi se prilika ukazala ne bi mogao tako. Ili bi, al jednom tek da pamti ceo život taj znoj i grozničave noći pune griže savesti. E otuda, i on je znao da u neko ne tako davno vreme u ovoj našoj zemlji sa sela ode, pa njivu zameni bibliotekom i doktorate svrši, hirurg postane il’ genijalan inžinjer. Rešen ne toliko intelektom koliko voljom da se uzdigne poput zastave i vijori,  što je nekima i polazilo za rukom, pa makar do smrti ostali sluge znanju, nauci. Ali šta danas ovaj Mars predstavlja – kad korupcija i u administraciji postoji, ovo su muljanja svih službi, ovo je kriminal u zdravstvu, ono što nekad sa ovim Marsom behu advokati i pravnici britkog jezika i tačne misli, danas je kriminalac advokat il’ pravnik, kako hoćete. Zbog toga su tranziti ovog Marsa već godinama unazad teški, i gotovo simaptično mi bi da kao i prošle godine, danas – baš na dan kad Mars ulazi u Devicu ja na RTV gledam emisiju o poljoprivrednicima. Batrgali se, koprcali, od EU se izvući ne mogaše. Pa opet, te subvencije.. Prošle godine je tema bila pšenica, a sad kako da radimo sa 50 evra po hektaru? Standardi EU da se ispune – ajde ok, kaže jedan zemljoradnik, al’ sa ovim subvencijama to je nemoguće… Slušajte zato taj narod sa njiva, sa pijace (al na pijaci morate da ih pronadjete medju gomilom preprodavaca) i vidite šta imaju da vam kažu. Jer oni su vam najbolji analitičari i rendgen za trenutnu situaciju u zemlji.  I kad je bez visokih škola, to iskustvo puno muka i stida – u svakome od njih je iznedrilo jednog mudraca, koji će i neke sa školom razbiti od pameti. Jer – reči su njegova livada, opčinjen knjigama i čovekom, ljudima.

Njegov san o promeni koja će se desiti i koju je čitav život čekao da ga zadesi i usreći ga – sada je samo bleda senka, pa kao da na onog oca sve više liči. I ne pametujte mu – jer time ćete ga uvrediti, pokazati nepoštovanje prema onome što jedan dan živeli niste. Zato kad vam majstor ovih dana u kuću udje, zagledajte se u njegovo mirno lice i poletnost, u način na koji on prihvata i sluša vaše sugestije bez da vas prekida nekulturno ili vam nameće svoje – a da možda nije ni čuo za reči asertivnost, i druge psihološke popularne termine sa kurseva na koje idete. On sve to zna iz života. On je mala akademija na njivi koliko i u gradu, rešena da celog života gori poput Aleksandrijske biblioteke i tek ako ga pitate – savet koji vam da, možda zlata vredi. Samo vi ne pitate njega, vi tražite stručnjake, dok čovek koji razume vašu muku bolje od svih, upravo prolazi sa crevom u ruci i sklanja se da vam ne smeta.

Pa ljudskosti malo potegnimo uprkos neljudskom vremenu i bahatim egoističnim principima koji se sve više odomaćuju. I da, ne zaboravite životinje. One vole ovog Marsa oduvek. Odužite im se. Napravite kućicu za ptice, biljku presadite. Nekada, ceo razred bi išao da zasadi drvo. Jedan djak – jedno drvo. A danas, mislim da nema toga. Verovatno je potrebna neka dozvola – jer gde da ovako lepu poljanu pošumimo kad taman fino može da se na njoj gradi i zaradi.  Kompjuter sredite, sada se prave odlične arhive, taman da sredite gde vam je šta, napravite nov razmeštaj u stanu da vam korisnije bude, knjige tudje vratite, svoje pocepane ukoričite. Uposlite zanatlije, neka vam probuše još jednu rupu na kaišu jer ste na ovog Marsa malko smršali od rada, a buboubice neka dodju da potamane ove azijske insekte kojima kompas ne radi. Stanite ispred časovničarske radnje negde u Bulevaru il ma gde, udjite kod obućara ili galeriste što vam uramljuje slike, pa ih malo posmatrajte. E da, tako oni već vekovima. Najbolji su, al to bolje da im ne spominjete.

*

mala napomena: još neke karakteristike ovog Marsa nisam htela da pominjem obzirom da sam prošlog puta pisala na ovu temu, pa ko želi može da pročita i taj tekst: http://sanjaperic.com/2011/11/14/mars-u-devici/

translation: Maja Miskovic

“You have to be very fond of men. Very, very fond. You have to be very fond of them to love them. Otherwise they’re simply unbearable.” – Marguerite Duras

In the early December of 2013 Mars entered, rather slowly, Libra. Usually quick and goal oriented, this time he is cruising on auto-pilot, because who is up to running around, sweating (yuck!), and let alone working? But hey … he loves money! In order to get money, he needs to roll up his sleeves first, and in order to roll up his sleeves, he needs a swanky shirt so that those rolled up sleeves will look good like they do on Vincent Cassel. And so the first thing our Mars did was buying a new shirt!

A sales girl blushed when she saw him. Not because he’s handsome. Nor because he’s dressed to the nines. Nor because he’s a man; the store is full of them anyway. She blushed because of herself – how could she be so beautiful in the eyes of the other! Just the way he’s going to look at you, give you a compliment while running his fingers through his hair or stroking his beard is far from the crude sizing up of a woman’s body. No, it’s as if Humphrey Bogart, leaning on the bar and sipping whiskey, wishes you a wonderful day with his mere gaze and a smile. All that he knows he learned from Sinatra and Bogart and even from hose gangsters in their stylish pin stripe suits, white overcoats and fedora hats, whose rims cast a seductive shadow over their face, eyes brimming in the dark. I don’t know about you, but I’ve already fallen for this! Mars is Libra is an ultimate seducer. He is here to seduce us all: men and women, the young and the old. Even children can’t stay indifferent. There is a candy in the pocket, a trick on display, or if he is feeling a bit lazy, a wink will do.

This long stay of Mars in Libra – until the end of July 2014 – is easy to encounter and walk with hand in hand. He won’t resist even if you are not up to his taste; after all, he’s stylish, with great manners, learned from the old masters of style. Kiss him freely if you wish, he won’t mind. Want to dance? Approach him at once without even knowing his name. Not only does he adore music and can’t live without it, but his self-confidence is hard to match. However, he won’t approach you first. Ha! What a trick!

But throwing a bait – oh, yeah!

And as the story goes, a lot of fish will take the bait. Let the tournament begin! If the game is at the, shall we say, lower end, the tournament resembles a boxing ring with women pulling each other’s hair. He, of course, has “no idea” what’s going on! In its essence, this Mars can’t stand women. He was born to love men, since so much masculine self-infatuation leads to love for his own gender. I am talking here about sincere and supportive relationships. He’s the one always siding with another man, saying, Poor guy!, while watching his friend suffering after his wife left him, upon discovering she was cheated on. The fact that she was suffering because of her cheating man means nothing compared to his sobbing friend at the center of this scene. He would beat her up if he could or permitted, but no.

Even if he manages to love women, it’s only the women with whom he can have a good, honest fight. The ones with a strong animus. Brash women with poisonous tongue can’t do much; it’s the more sophisticated and confident types that have his attention, even obsession, but only until he finds their weakness, breaks them down and humiliates them. If this doesn’t happen, if the woman is the one that comes and goes as she pleases, this Mars could be infatuated for life with the woman he can’t have all for himself. He can’t because she, just like him, loves herself and her own charms, style, and power of seduction. If love happens here, it’s the classic movie story about highly charged passion and contempt. In those moments, all the sophistication is thrown out the window, but a single mirror is enough for them to adjust their attire, pull up their chin, and dash out to the world, full of desire to be desired. He loves only as much as he is desired and not an inch more. She is the same. If you adore him, it will make him happy, but if you show it every day, he’ll be smothered. He knows very well what a cad he could be and your own duplicity disgusts him. This is still Mars, after all. He can’t stand lies and sees through them at once, and only sometimes, God knows why, deceives himself and pretends that everything is just fine. He simply hates to break up or to get divorced. But now, with Mars in Libra, this will be the exact scenario for many if for one reason only: desire to be desired. This is my way of saying the “third person,” in case you didn’t notice. This is the power of the third person: storming into the existing relationship and causing the bitterness for the abandoned one and desire to be desired by the very partner who wants something new and something else.

For those who are unattached, it’s better to stay this way and enjoy the compliments, practice flirtation, make new contacts, and dance through life. Quick marriages and relationships are in sight though. It will be impossible to prevent them, even if the third person gets involved, as the two in love are totally blind now.

If this Mars is gullible, and this could happen as well, he will end up with manipulative women, because Mars in Libra is, generally speaking, women who, like hens, peck their partners without an ounce of consideration or empathy. They endlessly demand, expect, and require, without asking how he feels and never learning who the man besides them truly is. I am hesitant to say, but Mars in Libra is feminine evil. Feminine spite. Feminine spite, because the man is the attractive one. Yes. This is the secret of all feminine spite: the man who is more handsome, more stylish, with a flashier smile, with a stronger sensuality. Women will now compete with men, so if you want to lose weight or quit smoking, this is the ideal time. Find a good looking, slim non-smoker, who will trigger all of your insecurities and weaknesses. This is a much better period for men than women, except those who are in love with themselves and the world, their audience.

And I’ll add this as well: regardless of all the popularity and saying yes to the passing kisses, this Mars, when in love, when deeply and truly in love, is absolutely loyal. Attentive, full of poetry and beautiful love letters. But if the woman is stronger for an animus (our unit of measurement), she will take care of a man, no doubt. Similarly to Mars in Cancer, who moves in easily (this is also a sign that you have a place, as the serious Mars in Cancer can’t appear if you don’t), Mars in Libra pays the bills with a woman’s credit card. Don’t forget that deep inside he hates women, his own as well as others, and he’d rob her without a blink of an eye. Since he can’t actually do it, he sees her paying for his stuff as a small reward for his suffering. If you ask him, she is too much her own woman, but exactly where she needs to be for him to like her very much.

Going back the avoidance of work I mentioned at the beginning, he’s the first one to take off or at least arrange the best accommodations for himself. He is the one to choose a job, because if there are no women, flirtations, smiles, looks, or all in all Eros, he is bored. That is why he is a sweet talker, an excellent diplomat and negotiator, capable of completing the task with a smile and kind words.

As I mentioned before, this Mars will stay in Libra for long seven months making interesting aspects with Venus, first and foremost. The end of February and the beginning of March will signal breakups, arguments, new relationships, marriages, and passions, the outcome depending on each individual status.

At the end of March and in mid-July everybody will love him and on top of that he’ll swim in money.

Now that we are on the topic of money, this Mars doesn’t aspect well the current Jupiter in Cancer. They are in complete animosity and this Mars is broke. But when Jupiter enters Leo in July 2014, say hello to travels and celebrations, joy and laughter. And kisses, of course.

Kisses for whom? For Mars in Libra? No, but for all of us embracing life like a seductive actor admiring himself, beginning his day with a smile and ending it with a grin as he slips into the bed and showers his lover – be it a man or a woman – with smooches.

Posvećeno svim divnim muškarcima u mom životu i na ovom svetu.

Svaka planeta nosi personifikaciju jedne odgovarajuće ljudske potrebe. Samim tim, svaka je na svoj način zahtevna, izričita, nijednu nije lako živeti u maksimumu. Upravo zbog toga, svaki čovek je „work in progress“, menjamo se i razvijamo, upoznajemo se svaki put iznova kao u igrici pri prelasku nivoa gde sa svakim novim dobijamo nove snage, živote, neprijatelje i pouzdane saradnike. Kako je Mars arhetipski potencijal svakog muškarca na planeti, dok u ženskom horoskopu govori tek o potrebama njenog animusa skrojenog iz likova bogate muške genetike i fantazmagorije, ostaje nam da pažljivo pratimo šta se dešava na Marsovom gameboardu, koji je sigurno najživopisniji. Kako i ne bi bio, kada je reč o najzahtevnijem liku astrološkog poslanstva. Osim one školske i po malo dosadne astrologije koja nas uči da je Mars snaga, hrabrost, bog rata, večiti pionir, Mars je pre svega oduševljenje životom. I otuda, trebalo bi da je oduševljenje životom – ambicija svakog muškarca.

Život je za njega igra, radost osvajanja, vera u pobedu, prokreatorstvo i totalno nesnalaženje u težini prihvatanja poraza… kada i do njih dodje. Sve ostalo, tu je da uveže vreme od jedne do druge akcije, od jedne do druge ljubavi (osvajanja), od jedne do druge zemlje (istraživanja). Korto Malteze, apsolutni Mars koliko apsolutni mogu biti fiktivni karakteri, sigurno bi se sa ovim složio. U jednoj epizodi Korto kaže „Autoritet postoji sve dok nisi prinudjen da ga dokazuješ.“ Autoritet? Pa da, Mars je pravi, prirodni autoritet koji se ne dokazuje nikome sem samom sebi. Na kraju, nijedna njegova bitka i nije bitka za trofeje već za priliku da se iskreno i zasluženo divi sebi, svakog puta više za jednu novu, dostignutu i realizovanu viziju. No i one trofeje s početka prethodne rečenice će brižno i radosno odneti majci, sestri ili ženi da ih postavi na neko njoj bitno mesto. I upravo u toj autentičnoj nežnosti koju samo Mars poseduje nalazi se sva njegova slabost. Zato sebi dozvoljava da na taj način slab bude jedino kod svoje kuće. Pa tako dodjosmo i do kuće, skrovišta a ne skloništa, jer nema on potrebe za sklanjanjem. Dom je cilj svakog Marsa, ostao još od onih njegovih predaka što su izmišljali razne načine da od zemlje, pa pruća, pa cigle naprave kućerak.  Za koga? Za druge. Za one koje voli, najpre, a gde će on samo doći da glavu u sigurno krilo spusti i smehom ispuni dušu tog doma. A potom, nastavlja da gradi i za sve nezaštićene, pa za one koji od njega zavise, koje hrani, za koje danas bije bitke u materijalističkom svetu. Otuda je i arhitekturu sveta promenio, i gde god se okrenemo videćemo Marsove falusoidne šiljate vrhove, visoke mermerne krovove poslovnih zgrada „što preteć’ suncu deru kroz oblak“  kako bi to objasnio Djura Jakšić. To što mu se zamera na preterivanju njega ne uzbudjuje previše, što je ponovo odlika onog autoriteta, samo njemu prirodnog, da svoje postupke ne objašnjava, a naročito ne pravda. Nema on vremena za to.

Zato je ‘vreme’ jedini njegov neprijatelj, to ‘vreme’, odani saveznik starosti i prolaznosti. Otuda uči da ga poštuje i ceni već rano, da o njemu pasionirano misli kao o ženi koja ga uporno odbija, pa smišlja strategiju kako da je osvoji. Zato je ubrzao saobraćaj, izmislio nove modele aviona i vozova samo da vreme ne bi gubio. Izmislio je liftove, sve vrste shortcuta, novih tehnologija, aplikacije, a evo ga gde radi na zaustavljanju starenja, produžetku života – svemu što se sa vremenom bori, dok uopšte nije važno služi li estetici ili ne – mnogo je važnije da je korisno. Da je i njemu i svima korisno i efikasno. Forma ionako nije njegova zakletva. Poštuje je tek u osnovi, jer dobro zna da se neke bazične stvari nikada ne menjaju i on ih je prvi nazvao fundamentima. Dok mimo toga, niko ne ume kao Mars da napravi sebi sasvim dovoljno prostora za slobodu kreativnosti, smelost predlaganje novih ideja, reagovanje u trenutku, spremnost da deluje onda kada su svi prestravljeni bilo težinom ili odgovornošću. Uplašenost drugih i senka opasnosti, rizika, avanture često su njegove motivacije da izadje na scenu i zavrne rukave. Gotovo po pravilu, baš tada i doseže uspehe i napredovanja. Onda, kada u jednoj gotovo nesavladivoj situaciji nadje rešenje, jer koliko god mu prijalo vreme mira i harmonije, brzo ga se zasiti pa bi malo nemira i haosa dobro došlo da pokaže šta znači red.

I počeci su ogromni refresh za njegovu usplamtelu dušu. Kako ne, kada gleda oko sebe svet koji gaca po maglovitoj prošlosti. Kundera, Ovan – dakle živi Mars, kaže u svojoj „Knjizi smeha i zaborava“ da je za muškarca, dakle Marsa, najveći izazov ‘u borbi sećanja i zaborava’. Živo utisnute slike doživljenog iskustva nekada ga bude noću. Da, naježi se i on, pusti suzu, zagrli sebe samog. Slike iz sećanja ga progone kao dečaka što zaviruje pod krevet u potrazi za duhovima, ali ne u strahu od njih. I ako bi u tom času samo uzeo olovku i zapisao par redova, pisao bi danima, jer ono što Mars može da vam ispriča u pesmi ili romanu, nije fikcija. To je iskustvo pretočeno preko slika u reči, to je najtačnije moguće mesto za svaki znak interpunkcije, to je najbriljantnija reč koja na svetu postoji za neki osećaj. To je neprevazidjena metafora. Otuda, nema dobrog pisca, a naročito ne pesnika bez Marsa. On objavi jednu knjigu i pokori svet. Nije da je hteo, nego ne zna drugačije.

Ta tačnost i potraga za perfektnim su njegovo oružje koje dobija sve veću snagu sa godinama i iskustvom. Predan cilju, bukvalno može sve da postane.

Jer Mars je ono što i ženskoj populaciji daje efikasnost, usmerenost, i osobinu (iako ne bazičnu-ne njihovu) da znaju šta hoće i da krenu ka tome.

Žene koje su marsijalne one to imaju i otuda im se lako veruje, mogu da povedu čitavu korporaciju za sobom i pošibaju se sa pola sveta, da gde god da stanu ostave trag i da se o njihovom učinku priča još dugo pošto su otišle. Ali pripišete li sve navedeno zaslugama ženske psihologije – na putu ste da opasno pogrešite.

To su osobine Marsa, prirodne muškarcima, ženama nikad. Samo usvojene, prepoznate, na uštrb kojih će svaka takva žena mekotu majčinstva, Meseca i Venere, suptilnost lenjosti koja bi je inače učinila i vidljivo slabom grubo potisnuti. Sve to što je ona prirodno po pasivnom ženskom principu biva kod takvih žena odgurnuto da bi tek ponekad samo zasijalo ili se pojavilo vremenom kao svesna potreba – i tada pred sobom vidite njenu potpunu transformaciju.

Iako pobornik reda, ne može se reći da je pobornik konvencije. Najpre će se složiti sa svim uslovima koji su mu postavljeni poput najodanijeg vojnika – samuraja, a onda će delom i primerom polagano menjati šablon koji mu je najčešće od samog početka već bio nešto što se može i mora prevazići. Da misli da je to nemoguće – ne bi se ni uključivao u projekat. Jer je ostavljanje ličnog pečata, originalnog stila, ono što je pop kultura kasnije nazvala „linija“ njegov imperativ. Nova linija parfema ili dizajna, ili automobila – svejedno, linija je njegov zaštitni znak. Gotovo logo. Prava linija. Direktno usmerena akcija, živa volja koja se ne gasi, samo povremeno izjeda u nezadovoljstvu koje opet, ide iz perfekcije. Linija, prava kao strela potentne snage da gonjena željom stvara budućnost. Da dok je živ, istražuje i stvara, zauvek stvara – bio on Kundera, Gaudi, Steve Jobs ili Tarantino.

O retrogradnom Merkuru sve znate. I vi koji se u astrologiju tek nešto kao razumete, znate da semafori ne rade na retro Merkura, da se svi papirološki poslovi rade po dva tri petnaest puta, da na retro Merkura se čitaju ona sitna slova na ugovorima – a propuste ona velika, i da sve što može da krene naopako – krenuće, tek da ne izneverimo Marfijevu teoriju. Medjutim, o Merkuru sad ne brinite, tek malo jer je u Ribama, ali nije retrogradan on, već Mars. A šta se dešava na retro Marsa? Jer evo, Mars je retro sve do 20. maja.

Mars je akcija, smer, cilj, pravac, fokus, stav – teorijski tu je, realno, nikako da krene. Ili krene pa dva nazad. Lako se ODUSTAJE. To imajte na umu i borite se sa sobom dok ne krene direktno. Ako pitate nekoga za smer, za ulicu, za savet poslovni ili ma kakav koji bi se mogao podvesti pod “kratko i jasno” “da ili ne” “levo ili desno”, šta da radite, može vas lako sad uputiti na pogrešnu stranu ali onako, marsijanski – bez sumnje, pa niste krenuli nego ste se zatrčali u suprotnom pravcu.

Sve što Mars predstavlja sada kilavi, a tu su i seks, strast kao pasija za radom – pa malo nedostaje,. nekako se gubi u haosu, dodje, hvatate je, koristite i ona opet nestaje. Puno se snage i vremena i energije sad troši na neke rutinske radnje, nekad i nepotrebne, a nekad potrebne ali dosadne poslove koji traže jedno isto ponavljanje, kao kad se prave neke arhive i slično, sve u cilju reda, čišćenja, restarta, ali posao je kilav jer je obiman a prišli smo mu kao da ćemo za dan sve to očas!

Kako je Mars u Vagi, ovaj retro moonwalk će se odraziti i na ljubav, na odnose, na vraćanje partnera vama, ili vas partneru, ili nekome sa kim ste nešto započeli al’ pobegli, prekinuli, il’ šta god… To je neoohodnost da se u udaljavanju od druge osobe oseti jasno koje je njeno mesto u našem životu. U tom smislu će kraj aprila, tamo negde oko 23. aprila pa plus/minus dva tri dana – biti vrlo jasno gde ste, s kim i šta dalje… i tad već lagano ste spremni da natsavite dalje direktno, ali će još mesec dana biti neophodno da se sve slegne i složi.

Poslovi takodje tada kreću kako treba. Jer Mars nije samo seks, akcija, oduševljenje, Mars je pre svega RAD. Radimo unazad. Radimo ono što nismo stigli prethodnih nedelja, radimo ono što je trebalo odavno, radimo sa starim poslovnim partnerima jer se i oni vraćaju. Radimo ono što smo nekad davno radili.

I još psihološki, Mars se odnosi na ljutnju, netrpeljivost, nemanje takta, tolerancije, nemanje šlifa, pa se nadam da smo se dovoljno emancipovali da te Marsijanske instinkte ne puštamo tek tako da iz retro hoda, ispod nekog tepiha gde smo ih sakrili ko zna kad, izrone i naprave karambol, pa da napadamo one preko puta nas i koji su uz nas, mada će nervoze i tenzije biti više nego inače, al srećom, i rada, fizičkog iscrpljivanja, pa nas neće puno ostati ni za priču, a kamoli za svadju. Ali gde se ne radi puno, eto terena za megdan. Retro Mars donosi i kilavost fizikusa, tela, virusi, bakterije, povrede, stare povrede, upale, a ortopedi, fizijatri i zubari rade punom parom. I ono što niste državi platili, kazne koje ste propustili, sad će vam stići na adresu, jer to su penali, kazne, a negde i vraćanje na sud.

Mentalno, Mars je marsijalan, maničan ali i maliciozan, pakosti neće manjkati, ogovaranja i raznih čudesa – na vama je da ne budete uvučeni u opsesije i one silne dijaloge fantazmagorične u glavi gde nekom j. sve po spisku i onda ga mlatite – bolje se bavite malo sportom. Mars nikad ne zastareva, on je uvek svež i oran kao da se juče desilo, i sve što ste spakovali u neku kutiju nesvesnog, sve te iritacije, pakosti i sl, sada vas mogu ničim izazvano napasti i terati da recimo sa nekom osobom prekinete odnos – da je eliminišete, kao da ćete time popraviti stvar. Ali u stvari ne. Sada zapravo treba da vidite čime vas ta osoba TOLIKO ugrožava, i gde se to kod vas – isto to, nalazi. Jer i sami ga imate. Mars je ona mudrost: Ono što mrzite kod drugoga, imate i sami. To je poenta. Baviti se time. Nadići instinktivnog Marsa, primitivnog i unaprediti ga do viteza sa svežim i jakim integritetom. Za kraj evo na slici jednog uputstva dok traje ovaj period.

Svaki april još od 2010 nije april iz pesme Zdravka Čolića, za čiju nam scenografiju trebaju samo Beograd, most, ona on. April je već godinama unazad ratni april, mart isto, pa su proleća crvena I najarcana što bi rekli u erotskim romanima. Od kada je Pluton u Jarcu (talkin ‘bout 2008) april nam dolazi sa težinom. Ta težina je iskonska, prarhetipska (izvinite na novoj reči al mi štima), dolazi iz geneze. Svakom svoje, nacionalnom nacionalno genetsko (dodjavola!) pa sad geni rade iz nas,  oni stari, negde gotovo zaboravljeni, geni su sad reditelj, scenograf, sufler, a vi ste onaj jadan glumac na sceni što zna samo da nije hteo ovu ulogu. Možete da mislite da ste jači od toga, al kako hoćete pa da ručamo! (ko zna vic shvatio je, ko ne zna nek gugla).

Tako da je scenario jasan, glumci:

-       oni što u genima imaju ‘ajdučiju, smelost, hrabrost, al jedno bahato nestrpljenje, da sve mora ne sad, nego juče, da sve ima da mora I može I kad je nemoguće. Da sila radi na prvu, a pregovori na drugu.

-       – oni što u genima imaju služitelje, vredne, radne što su muku trpeli, izdržali do zadnjijeh dana, po sistemu “što se mora nije teško!” Oni što su kičmu imali da bi imali šta da saviju kad zatreba, samo da decu sačuvaju, da štetu ne naprave, da ćute I kad bi psovali, da daju I kad bi sebe prokleli što su dali. Oni što dobrotom su zvali sve to, a strah je možda prava reč, al strah od zla I nije tako loš, ako je najvažnije od svega preživeti, opstati, zbog najslabijih pokleknuti, ako treba I veru menjati, a rad je vazda bio poštenje.

-       Oni što sveštenstvo vukljaju po genetici, prejake standarde koji nameću odredjene kodekse ponašanja, vere, etike. Od kojih su kasnije profesori, naučnici postali, dosta lekara, istoričara, ali vojnih lica što su u gotovo istoj službi bili, starešinu imali, njemu služili, u njega kao boga verovali, njegove knjige čitali svakodnevno I citate ponavljali…itd…

Jer što je bilo nekad biće opet.

I to evo sad, ovih dana, kada Mars u svojoj bespomoćnosti, osećaju ugroženosti ili dogorelo do nokata sa svim tim strpljenjem I “na fino” pa nema više gde da se povlači,  I da čeka da drugi sami postanu svesni svojih grešaka, svojih propusta, uzima svoje oružje, zvalo se ono ajdučija, ili moralisanje do mudrosti (to su i ovi blogeri što iz daleka posmatraju I ne mešaju se ali bogorade I popuju kao preci im), ili crnčenje u radu gde kompromis I danas sam sa sobom pravi pa ćuti dok ga drugi eksploatiše. Uzima to svoje pragenetsko lice da reši svoju muku, ili je makar olakša, da se isprazni. A kako je sa JUpiterom zavadjen, u dobro ne veruje, dobra vise nema, ne vidi lice časti ni etike, nego samo lažna obećanja I sebe kao smešnu  karikaturu nekog svog dede koji to sebi ne bi dopustio. Ili vidi sebe strogog, rešenog da beskompromisno od sada zavede red, da čistku napravi, pa od sebe samopoštovanje zahteva, uvodi neke nove kriterijume u svoj život, radikalne I vrhunski stroge. A možda ni to, nego eto mene da tužakam, da izdam ovog što je ono, da izdam sebe I budem spreman na ismejavanja I poniženja, al ako mogu zarad toga da dobijem jedan stančić, I pare sinu za školovanje.

I ti geni sad se sreću. U tome je malefičnost ovog perioda, koji traje naredne dve nedelje, što sreću se jedan vakav jedan nakav. Što nekad u braku to dvoje žive, dele isti vazduh al na ovakve tranzite shvataju da su geni ti koji sui h spojili, različitost, pa gotovo I mržnja tamo gde već dugo ne ide se radja. A nekad na poslu, baš onaj što vam šefuje I od koga vase mesto zavisi, isti je onaj što je gazda već nekom vašem pradedi bio, I odavno taj vaš pradeda želi da ga makne, da ga ne gleda, al on nije imao snage, pa unuče moje drago, ajd ti to umesto mene. I čovek onda tako ničim (reklo bi se) izazvan, uzima da se obračuna, a samo štetu još veću pravi, jer kako je bilo tako će biti. Samo ajduci će se pobiti, a ostali će glavu sagnuti. Prepozjate svoju genetiku I poštujte je. Ovo je prezir današnjeg, “savremenog” čoveka (koji kako kaže Bergman, ne postoji, nego je “samo plod naše mašte”) a čovek je isti vazda, pa ako gene znate, I svoj život malo sa distance promotrite, videćete ko iz vas sada progovara. Ovo je vreme genetskog poriva, vise nagona nego pameti, jer Mars srdžbu stvara, nestrpljenje, okolnosti nekad pomognu da se u takvo furiozno stanje udje, u gorčinu, ogorčenost I zavist ako treba, ali nemoć je zajednička svima, jer to geni hoće da se nešto staro sada osveti I završi, a mi smo tu da sprovedemo stare zavete. Pa megdana koliko hoćete I individualno I globalno, prst u oko I provokacija, prst na orozu I izdaja, nepravda I nepoštenje da intelektualac, mudrac, nežni pesnik il sanjar – da on baš sad rinta I za smešne pare radi, on što je rodjen da misli a ne da rmbači, da loš karakterom čovek monopol ima I vlada, da izdajicca kroji zakone I sprovodi vlast itd. Nepravda je tu, čeka vas. Ne mislite da ste duhom, spiritualno ili kako iznad toga, jer gen je to onaj isti što u ratnim vremenima najjači postaje, gen Marsa, gen opstajanja, preživeti se mora dovikuje Mars, uvek zagledan u život, željan da ga oduševljeno živi, a oduševljen je onda ili kada stvara I gradi, spašava, ili kad se sveti. Ovo sad je ovo drugo, kao kad glumac ubije dvojicu, jer preživeti se mora, I svako ima tog eliminatora (da ne kažem ubicu) u sebi, onog koji će izdajom ili direktno ubiti nekoga samo vreme nije ratno do te mere da je neophodno, pa opravdanja za preživljavanje nagonom nemamo, ali svaka opasna situacija oružje povlači I u miru kao da je rat. Teške reči, niske udarce.

Ludilo, berzerk, amok. Blind rage.

Čuvajte se sebe, zato. Ne drugih, nego sebe. Pa se sa dedom prvo suočite u sebi, a onda sa okruženjem, koje je ionako jedno pozorište gena, I taj što vam prst u oko gura znajte da ga gura da biste ga napali, jer potreba mu je da napadnut bude, da žrtva kao preci što su mu I dalje ostane, pa iz žrtve da se brani, kako reče Malro “od sinova pogubljenih, radjaju se vrsni teroristi.” Lako je reći: ne padajte na provokacije, izbrojte do deset, odložite oružje, ali kako kada je gen sad glasniji od misli, a ponašanje nepovratno.

To je gen. To je živa stvar. Živa ma koliko stara da je, jer kad se sretnu dvoje što sukob još iz vremena Turskih vladavina nose, verujte, kao da su se te bitke juče desile. I šta su ratovi I sukobi nacija, nego genetike koje se biju vekovima.

Zato je jedino što spašava u ovakvim danima SATURN. Prihvatanje patnje, muke, težine, beznadja, ambisa sa kojim se možda neki od nas bude, prihvatanje bar na neko vreme da je mučno živeti, da je dostojanstvo izgubljeno, kao kada u Bergmanovom filmu “Sram” Liv Ulman kaže: “Sanjala sam da se sve ovo dešava, ali ja sam u snu nekog drugog čoveka.. I pitam se, šta će biti kada se probudi? Hoće li ga biti sramota?” Hoće li ga biti sramota što ljudi ovako žive, hoće li ga biti stid što dostojanstva nema. U Bergmana, Tarkovskog, u mudre I vise blagoslovene, duboke misli što otapaju strah I srdžbu, koliko god se može udjite, pre nego u slepi bes što bi da se reši, da uništi, da završi, da eliminiše, da odbaci, povredi, osveti se. Svi dani su izazov za te nivoe našeg nesvesnog, da odrade kroz nas, a pogotovo u nedelji od 21. -26. Aprila, I posle ponovo još jednom, kad Mars krene direktno sredinom juna. Lek je ljubav, da se trošite I dajte sebe svakog dana za druge, radite, spašavajte, pomažite, činite, budite u akciji, što manje na sebe mislite, a vise da ste u akciji, jer dokonost sad lako vodi u dramu.

(*za one što poznaju astrologiju, o čemu s e radi: na nebu su Mars, Uran, Pluton i Jupiter u formi velikog krsta)